Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 44
Page 61
... ништа до пепела ! Оно тражи цара по пепелу , десну му је находило руку , рука му се десна посветила ! Што се цару рука посветила , њом је млога добра учинио : млоге гладне јесте наранио : а жедне је царе напојио , голе , босе јесте ...
... ништа до пепела ! Оно тражи цара по пепелу , десну му је находило руку , рука му се десна посветила ! Што се цару рука посветила , њом је млога добра учинио : млоге гладне јесте наранио : а жедне је царе напојио , голе , босе јесте ...
Page 124
... ништа не говори , на шатора не окреће главу . Кад га виђе Угљеша војвода , тад Угљеша ријеч говорио : „ Благо мене , ето ми синовца , он ће казат на мене је царство ! Кажи , Марко , на мене је царство : оба ћемо братски царовати ...
... ништа не говори , на шатора не окреће главу . Кад га виђе Угљеша војвода , тад Угљеша ријеч говорио : „ Благо мене , ето ми синовца , он ће казат на мене је царство ! Кажи , Марко , на мене је царство : оба ћемо братски царовати ...
Page 146
... ништа не знам шта је и како је , ништа не знам , је л ' нам земља мирна . “ Брже слуге отвориш капију , подалеко пољу излазише , поклонише с ' до земљице црне . Ал ' војводе слуге не гледају , у капију коње угонише . Тада слуге њима ...
... ништа не знам шта је и како је , ништа не знам , је л ' нам земља мирна . “ Брже слуге отвориш капију , подалеко пољу излазише , поклонише с ' до земљице црне . Ал ' војводе слуге не гледају , у капију коње угонише . Тада слуге њима ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца