Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 48
Page 61
Кад је царе доље дoхoдио , од ћелије ништа до пепела , насред њега
самоуче ђаче , у руку му књиге салтијери , те се моли богу по закону . Кад то
виђе царе Костантине , он се беше врло зачудио , како оста ђаче самоуче .
Кад је царе доље дoхoдио , од ћелије ништа до пепела , насред њега
самоуче ђаче , у руку му књиге салтијери , те се моли богу по закону . Кад то
виђе царе Костантине , он се беше врло зачудио , како оста ђаче самоуче .
Page 124
Марко слуша , ништа не говори , на шатора не окреће главу . Кад га виђе
Угљеша војвода , тад Угљеша ријеч говорио : „ Благо мене , ето ми синовца ,
он ће казат на мене је царство ! Кажи , Марко , на мене је царство : оба ћемо
...
Марко слуша , ништа не говори , на шатора не окреће главу . Кад га виђе
Угљеша војвода , тад Угљеша ријеч говорио : „ Благо мене , ето ми синовца ,
он ће казат на мене је царство ! Кажи , Марко , на мене је царство : оба ћемо
...
Page 146
Иду к мене три српске војводе , ништа не знам шта је и како је , ништа не
знам , је л ' нам земља мирна . “ Брже слуге отвориш ” капију , подалеко пољу
излазише , поклонише с ' до земљице црне . Ал ' војводе слуге не гледају , у ...
Иду к мене три српске војводе , ништа не знам шта је и како је , ништа не
знам , је л ' нам земља мирна . “ Брже слуге отвориш ” капију , подалеко пољу
излазише , поклонише с ' до земљице црне . Ал ' војводе слуге не гледају , у ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца