Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 23
Page 85
... оба пазуха , однијеше г у бијелу цркву , посадише у стола сребрна . Док у цркви службу савршише , изљегоше из бијеле цркве , цара држе млоге вјерне слуге , Држе њега за оба пазуха , воде њега двору бијеломе , посадише г у стола сребрна ...
... оба пазуха , однијеше г у бијелу цркву , посадише у стола сребрна . Док у цркви службу савршише , изљегоше из бијеле цркве , цара држе млоге вјерне слуге , Држе њега за оба пазуха , воде њега двору бијеломе , посадише г у стола сребрна ...
Page 144
... оба побратими , десили се оба нежењени . Гори нам се , брате , посмијаше , и гори се од нас иженише , иженише и пород имаше , ми остасмо , брате , за укора . Ми имамо трећег побратима , крилатога Рељу у Пазару више Рашке , више воде ...
... оба побратими , десили се оба нежењени . Гори нам се , брате , посмијаше , и гори се од нас иженише , иженише и пород имаше , ми остасмо , брате , за укора . Ми имамо трећег побратима , крилатога Рељу у Пазару више Рашке , више воде ...
Page 282
... оба обележја , оде брже двору Драгијину , пак дозива љубу Драгијину : " О госпођо , Драгијина љубо , поздравље ти од твог господара , господара и мога и твога , да му пошљеш из потаје Шарца , и да пошљеш сивога сокола . 66 А беседи љуба ...
... оба обележја , оде брже двору Драгијину , пак дозива љубу Драгијину : " О госпођо , Драгијина љубо , поздравље ти од твог господара , господара и мога и твога , да му пошљеш из потаје Шарца , и да пошљеш сивога сокола . 66 А беседи љуба ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца