Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 28
Page 36
... овако вила беседила : ,, Зна ли која какога лијека , не би л ' љуба трудна заходила ? " Обе млађе ништа не говоре , салт говори вила најстарија : „ Да зна краље како ја што знадем , да сакупи будимске девојке , да донесе млого сухо ...
... овако вила беседила : ,, Зна ли која какога лијека , не би л ' љуба трудна заходила ? " Обе млађе ништа не говоре , салт говори вила најстарија : „ Да зна краље како ја што знадем , да сакупи будимске девојке , да донесе млого сухо ...
Page 38
... овако царе беседио : „ Чујеш мене , краље од Будима , ти ми иди у Будима града , те ти питај змију у дувару , може ли се змија подватити да доведе кићене сватове од Будима до Призрена бела , да их нигде сунце не огреје још никаква роса ...
... овако царе беседио : „ Чујеш мене , краље од Будима , ти ми иди у Будима града , те ти питај змију у дувару , може ли се змија подватити да доведе кићене сватове од Будима до Призрена бела , да их нигде сунце не огреје још никаква роса ...
Page 82
... овако јој ријеч бесједили : „ Добро јутро , царева царице ! То ви , боже , у час добар било ! " Ема вели сирота Роксандра : „ Хајт отоле , божји проклетници ! Ђаволи ви понијели душу , а огањ ве изгорио живи , па ве вода мутна ћердосала ...
... овако јој ријеч бесједили : „ Добро јутро , царева царице ! То ви , боже , у час добар било ! " Ема вели сирота Роксандра : „ Хајт отоле , божји проклетници ! Ђаволи ви понијели душу , а огањ ве изгорио живи , па ве вода мутна ћердосала ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца