Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 21
Page 53
... одговара : „ Што ме , море , ти за рода питаш ? Од мене се оженити нећеш . Ја сам јунак млађани Ненаде , имам стару саморану мајку , и једнога брата рођенога , Предрагога мог брата рођена , пак се диго да њега потражим , да ме жива моја ...
... одговара : „ Што ме , море , ти за рода питаш ? Од мене се оженити нећеш . Ја сам јунак млађани Ненаде , имам стару саморану мајку , и једнога брата рођенога , Предрагога мог брата рођена , пак се диго да њега потражим , да ме жива моја ...
Page 73
... одговара : „ Господару , војвода Момчило , Нит ' ме куни нити ме нагони , Данас теби полећет не могу ; бог убио твоју Видосаву ! Она ми је сапалила крила ; што не могла ватром сагорети , то под колан притегнула тврдо ; веће бјежи куда ...
... одговара : „ Господару , војвода Момчило , Нит ' ме куни нити ме нагони , Данас теби полећет не могу ; бог убио твоју Видосаву ! Она ми је сапалила крила ; што не могла ватром сагорети , то под колан притегнула тврдо ; веће бјежи куда ...
Page 231
... одговара : ,, Када брже , царе поочиме ?! Још се нисам вина напојио , акамоли у славу устао ! " Кад је друго јутро освануло , опет виче стража од Арапа : „ Навалите , љута Арапијо ! Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме ...
... одговара : ,, Када брже , царе поочиме ?! Још се нисам вина напојио , акамоли у славу устао ! " Кад је друго јутро освануло , опет виче стража од Арапа : „ Навалите , љута Арапијо ! Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца