Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 83
Page 21
Он је с мајком нојцу боравио . А кад сјутра дан и зора дође , но се Јован стрпљети не мога , већ он у лов у планину пође на његова гојена Лабуда , те он лови срне и кошуте . Кад пo пoдне сунце навалило , Он отиде у пећину к мајци и ...
Он је с мајком нојцу боравио . А кад сјутра дан и зора дође , но се Јован стрпљети не мога , већ он у лов у планину пође на његова гојена Лабуда , те он лови срне и кошуте . Кад пo пoдне сунце навалило , Он отиде у пећину к мајци и ...
Page 41
С тијем пјевач показује да ни он сам не држи све за саму истину што се пјева . У народу нашему има и приповијетка како је жена родила змију , па кад су је овако оженили и млада видјела да увече из змијине кошуље излази прекрасан момак ...
С тијем пјевач показује да ни он сам не држи све за саму истину што се пјева . У народу нашему има и приповијетка како је жена родила змију , па кад су је овако оженили и млада видјела да увече из змијине кошуље излази прекрасан момак ...
Page 95
Када дође до добријех коња , он проводи својега кулаша , па кулашу своме проговара : Чекај мене у седло , кулашу ! “ А он прође с оне друге стране , заигра се преко поља равна и прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача ...
Када дође до добријех коња , он проводи својега кулаша , па кулашу своме проговара : Чекај мене у седло , кулашу ! “ А он прође с оне друге стране , заигра се преко поља равна и прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца