Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 87
Page 21
... Он је с мајком нојцу боравио . А кад сјутра дан и зора дође , но се Јован стрпљети не мога , већ он у лов у планину пође на његова гојена Лабуда , те он лови срне и кошуте . Кад по подне сунце навалило , он отиде у пећину к мајци и ...
... Он је с мајком нојцу боравио . А кад сјутра дан и зора дође , но се Јован стрпљети не мога , већ он у лов у планину пође на његова гојена Лабуда , те он лови срне и кошуте . Кад по подне сунце навалило , он отиде у пећину к мајци и ...
Page 41
... он отиде од жене у свијет , казавши јој да се с дјететом , с који- јем [ је ] била трудна , неће растати докле га не нађе и он руку на њу метне , а прије да га неће наћи док не подере гвоздене опанке и не сатре гвозден штап тражећи ...
... он отиде од жене у свијет , казавши јој да се с дјететом , с који- јем [ је ] била трудна , неће растати докле га не нађе и он руку на њу метне , а прије да га неће наћи док не подере гвоздене опанке и не сатре гвозден штап тражећи ...
Page 325
... Он отиде двору бијеломе и сакупи силу и сватове , он сакупи три стотине свата ; свате купи , у сватове неће , свога коња под ђевојку шиље , и он шиље два брата рођена , а два брата , два мила ђевера ; па одоше свати по ђевојку . Тамо су ...
... Он отиде двору бијеломе и сакупи силу и сватове , он сакупи три стотине свата ; свате купи , у сватове неће , свога коња под ђевојку шиље , и он шиље два брата рођена , а два брата , два мила ђевера ; па одоше свати по ђевојку . Тамо су ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца