Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 9
Page 74
... оружје . Ал ' да видиш чуда великога ! Што Момчилу било до кољена , Вукашину по земљи се вуче ! што Момчилу таман калпак био , Вукашину на рамена пада ! што Момчилу таман чизма била , ту Вукашин обје ноге меће ! што Момчилу златан ...
... оружје . Ал ' да видиш чуда великога ! Што Момчилу било до кољена , Вукашину по земљи се вуче ! што Момчилу таман калпак био , Вукашину на рамена пада ! што Момчилу таман чизма била , ту Вукашин обје ноге меће ! што Момчилу златан ...
Page 297
... оружје ; коње даше , оружје не дају , под оружјем за совре сједају , прек ' оружја мрко пију вино . Ал ' ето ти дубровачког краља , па је њима тихо говорио : " О мој куме , Старина Новаче , ,, 66 66 и досад су свати долазили , под ...
... оружје ; коње даше , оружје не дају , под оружјем за совре сједају , прек ' оружја мрко пију вино . Ал ' ето ти дубровачког краља , па је њима тихо говорио : " О мој куме , Старина Новаче , ,, 66 66 и досад су свати долазили , под ...
Page 396
... оружје , а и наше турско одијело , и он иште седло оковано ; хоћу л ' дати , моја душо драга ? " Љуба њему тихо одговара : „ Подај , душо , Јакшићу Богдане , подај брату коња и оружје , и подај му турско одијело , још к отому седло ...
... оружје , а и наше турско одијело , и он иште седло оковано ; хоћу л ' дати , моја душо драга ? " Љуба њему тихо одговара : „ Подај , душо , Јакшићу Богдане , подај брату коња и оружје , и подај му турско одијело , још к отому седло ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца