Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 39
Page 26
Кад погледа лудога Јована , е су њему очи извађене , уми њега водом калацинском , па је вила бога замолила , и Јовану очи сатворила . Кад се Јован очих дофатио , и својега узјаха Лабуда , па га игра покрај воде ладне , поје Јован из ...
Кад погледа лудога Јована , е су њему очи извађене , уми њега водом калацинском , па је вила бога замолила , и Јовану очи сатворила . Кад се Јован очих дофатио , и својега узјаха Лабуда , па га игра покрај воде ладне , поје Јован из ...
Page 293
... очи зави у јаглука танка , главу баци на мермер - чаршију , право оде двору бијеломе . Пред двором је дора одсједнуо , па он сједе на меку ложницу , па извади очи Арапове , те их баци својој милој сеји : „ Ето , селе , очи ...
... очи зави у јаглука танка , главу баци на мермер - чаршију , право оде двору бијеломе . Пред двором је дора одсједнуо , па он сједе на меку ложницу , па извади очи Арапове , те их баци својој милој сеји : „ Ето , селе , очи ...
Page 346
те устури златали мараме , а открива очи обадвије , а пружи му руке обадвије ; но ко виђе , чини с ' не видио , виђе свекар Црнојевић Иво , виђе свекар и зајад му било , те Латинци снаси проговара : „ K себе руке , мила снахо моја ! к ...
те устури златали мараме , а открива очи обадвије , а пружи му руке обадвије ; но ко виђе , чини с ' не видио , виђе свекар Црнојевић Иво , виђе свекар и зајад му било , те Латинци снаси проговара : „ K себе руке , мила снахо моја ! к ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца