Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 41
Page 26
... очи извађене , уми њега водом калаџинском , па је вила бога замолила , и Јовану очи сатворила . Кад се Јован очих дофатио , и својега узјаха Лабуда , па га игра покрај воде ладне , поје Јован из грла бијела : Мили боже , на свему ти ...
... очи извађене , уми њега водом калаџинском , па је вила бога замолила , и Јовану очи сатворила . Кад се Јован очих дофатио , и својега узјаха Лабуда , па га игра покрај воде ладне , поје Јован из грла бијела : Мили боже , на свему ти ...
Page 293
... очи налбантину , очи зави у јаглука танка , главу баци на мермер - чаршију , право оде двору бијеломе . Пред двором је дора одсједнуо , па он сједе на меку ложницу , па извади очи Арапове , 66 те их баци својој милој сеји : „ Ето , селе , ...
... очи налбантину , очи зави у јаглука танка , главу баци на мермер - чаршију , право оде двору бијеломе . Пред двором је дора одсједнуо , па он сједе на меку ложницу , па извади очи Арапове , 66 те их баци својој милој сеји : „ Ето , селе , ...
Page 346
... очи , обје ти испале ! Рашта гледаш на јунака туђа , на Милоша Обренбеговића ? Но погледај , мила снахо моја , но погледај пољем пред сватове : штоно јунак на коњу вранчићу , бојно копље носи у рукама , златан сјаје на плећима штитак ...
... очи , обје ти испале ! Рашта гледаш на јунака туђа , на Милоша Обренбеговића ? Но погледај , мила снахо моја , но погледај пољем пред сватове : штоно јунак на коњу вранчићу , бојно копље носи у рукама , златан сјаје на плећима штитак ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца