Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 88
Page 53
... пак узима луке и стријеле , пак излази на друм на бусију , пак заседа за јелу зелену , скида њега стрелом са коњица . На зло га је место ударио , на зло место , у срце јуначко . Врисну Ненад како соко сиви , вриштећи се по коњу повија ...
... пак узима луке и стријеле , пак излази на друм на бусију , пак заседа за јелу зелену , скида њега стрелом са коњица . На зло га је место ударио , на зло место , у срце јуначко . Врисну Ненад како соко сиви , вриштећи се по коњу повија ...
Page 184
... Пак проћера коња на капију . Кад то виђе царица Милица , она паде на камен студени , она паде , пак се обезнани . Ал ' ето ти славнога Лазара , када виђе госпођу Милицу , удрише му сузе низ образе ; он с обзире здесна налијево те ...
... Пак проћера коња на капију . Кад то виђе царица Милица , она паде на камен студени , она паде , пак се обезнани . Ал ' ето ти славнога Лазара , када виђе госпођу Милицу , удрише му сузе низ образе ; он с обзире здесна налијево те ...
Page 267
... пак он узе Маркова сокола те га удри о јелу зелену и преби му оно десно крило , па обрну кроз гору зелену са својијех дванаест делија . Стаде писка Маркова сокола као љуте у камену гује ; Марко узе својега сокола , пак му стаде завијати ...
... пак он узе Маркова сокола те га удри о јелу зелену и преби му оно десно крило , па обрну кроз гору зелену са својијех дванаест делија . Стаде писка Маркова сокола као љуте у камену гује ; Марко узе својега сокола , пак му стаде завијати ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца