Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 29
Page 121
... Пише књигу Вукашине краљу , пише књигу и шиље чауша до Призрена , града бијелога , до онога протопоп - Недељка , нека дође на Косово равно , да он каже на коме је царство : он је свјетла цара причестио , причестио и исповједио , у њега ...
... Пише књигу Вукашине краљу , пише књигу и шиље чауша до Призрена , града бијелога , до онога протопоп - Недељка , нека дође на Косово равно , да он каже на коме је царство : он је свјетла цара причестио , причестио и исповједио , у њега ...
Page 136
... пише је чим се књиге пишу , већ је пише крви од образа ; све му каза што је и како је . Кад Лазару ситна књига дође и он виђе што му књига каже , ону гледа , другу ситну пише те је шаље господи латинској ; у књизи им овако бесједи ...
... пише је чим се књиге пишу , већ је пише крви од образа ; све му каза што је и како је . Кад Лазару ситна књига дође и он виђе што му књига каже , ону гледа , другу ситну пише те је шаље господи латинској ; у књизи им овако бесједи ...
Page 231
... пише : „ Брже ходи , мој посинко Марко ! Пропаде ми триест хиљад војске . “ Али Марко цару одговара : ,, Када брже , царе поочиме ?! Још се нисам вина напојио , акамоли у славу устао ! " Кад је друго јутро освануло , опет виче стража од ...
... пише : „ Брже ходи , мој посинко Марко ! Пропаде ми триест хиљад војске . “ Али Марко цару одговара : ,, Када брже , царе поочиме ?! Још се нисам вина напојио , акамоли у славу устао ! " Кад је друго јутро освануло , опет виче стража од ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца