Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 24
Page 293
... побратиму своме , побратиму Петру налбантину , он дозивље свога побратима : „ Изиђ ' , побро , да ти потков платим , што си мене коња потковао , потковао вересијом дора ! " Проговара Перо налбантине : „ Побратиме , болани Дојчине ...
... побратиму своме , побратиму Петру налбантину , он дозивље свога побратима : „ Изиђ ' , побро , да ти потков платим , што си мене коња потковао , потковао вересијом дора ! " Проговара Перо налбантине : „ Побратиме , болани Дојчине ...
Page 324
... побратиме , до зелене траве ; нешто му се црни преко зуба колик ' јагње од пола године ; сјају му се токе кроз бркове , као јарко кроз горицу сунце ; жуте му се ноге до кољена , побратиме , у чистоме злату ; покрај њега лежи топузина ...
... побратиме , до зелене траве ; нешто му се црни преко зуба колик ' јагње од пола године ; сјају му се токе кроз бркове , као јарко кроз горицу сунце ; жуте му се ноге до кољена , побратиме , у чистоме злату ; покрај њега лежи топузина ...
Page 367
... Побратиме , ти се напиј вина ! Док ја одем стојну Биограду , довешћу ти крчмарицу младу , ја ђевојку , ја невјесту младу . А пита га Берзелез Алија : „ Када одеш стојну Биограду , бојиш ли се још кога до бога ? Бојиш ли се два Јакшића ...
... Побратиме , ти се напиј вина ! Док ја одем стојну Биограду , довешћу ти крчмарицу младу , ја ђевојку , ја невјесту младу . А пита га Берзелез Алија : „ Када одеш стојну Биограду , бојиш ли се још кога до бога ? Бојиш ли се два Јакшића ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца