Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 54
Page 10
... проговара : ,, Сви се , браћо , на ноге дигните , и пружите мене десне руке , вјеру дајте , да ме не варате ! " Сви једанак од земље скочили , и сви ђаку десну руку дају . Тада ђаче њима проговара : ,, Хо'те , богу да се обрнемо ! Да ...
... проговара : ,, Сви се , браћо , на ноге дигните , и пружите мене десне руке , вјеру дајте , да ме не варате ! " Сви једанак од земље скочили , и сви ђаку десну руку дају . Тада ђаче њима проговара : ,, Хо'те , богу да се обрнемо ! Да ...
Page 85
... Проговара провизур Мијајло : „ Буди , царе , вољан на бесједи ! Јеси синоћ ријеч говорио : да погубиш провизур - Мијајла , а да узмеш сестру Кандосију , да је узмеш за љубу вијерну . " Таде царе ријеч проговара : " Чујете ли , сва ...
... Проговара провизур Мијајло : „ Буди , царе , вољан на бесједи ! Јеси синоћ ријеч говорио : да погубиш провизур - Мијајла , а да узмеш сестру Кандосију , да је узмеш за љубу вијерну . " Таде царе ријеч проговара : " Чујете ли , сва ...
Page 193
... Проговара љуба Дамјанова : „ Свекрвице , мајко Дамјанова , нит ' је гладан шенице бјелице , нити жедан воде са Звечана , већ је њега Дамјан научио до поноћи ситну зоб зобати , од поноћи на друм путовати ; пак он жали свога господара што ...
... Проговара љуба Дамјанова : „ Свекрвице , мајко Дамјанова , нит ' је гладан шенице бјелице , нити жедан воде са Звечана , већ је њега Дамјан научио до поноћи ситну зоб зобати , од поноћи на друм путовати ; пак он жали свога господара што ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца