Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 15
Page 154
... прстен дао Уступчићу Павле . Дигоше се сва три младожење , сваки води иљаду сватова , право иду двору девојачком : напред Марко , а за Марком Јанко , а за Јанком Уступчићу Павле . Осврте се Краљевићу Марко , па беседи војеводи Јанку ...
... прстен дао Уступчићу Павле . Дигоше се сва три младожење , сваки води иљаду сватова , право иду двору девојачком : напред Марко , а за Марком Јанко , а за Јанком Уступчићу Павле . Осврте се Краљевићу Марко , па беседи војеводи Јанку ...
Page 155
... прстен златан ! " Кад девојка речи разабрала , сирота је , ал ' је мудра била , беседила Краљевићу Марку : „ Богом куме , Краљевићу Марко , стари свате , војеводо Јанко , и остали кићени сватови , богом браћо , добри пријатељи , јабука ...
... прстен златан ! " Кад девојка речи разабрала , сирота је , ал ' је мудра била , беседила Краљевићу Марку : „ Богом куме , Краљевићу Марко , стари свате , војеводо Јанко , и остали кићени сватови , богом браћо , добри пријатељи , јабука ...
Page 321
... прстен ставља , свадбу уговара : док отиде двору бијеломе и покупи кићене сватове . Док он даде прстен и јабуку , потрошио три товара блага ; док дарива свасти и пунице , даде Стојан хиљаду дуката . Краљ Стојану тихо говораше : „ О мој ...
... прстен ставља , свадбу уговара : док отиде двору бијеломе и покупи кићене сватове . Док он даде прстен и јабуку , потрошио три товара блага ; док дарива свасти и пунице , даде Стојан хиљаду дуката . Краљ Стојану тихо говораше : „ О мој ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца