Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 10
Page 121
... Пише књигу деспоте Угљеша , пише књигу и шиље чауша до Призрена , града бијелога , до онога протопоп - Недељка ; трећу пише војевода Гојко , 2. Једни пјевају код Грачанице . и он шиље огњена чауша ; а четврту царевић Урошу 121 33 ...
... Пише књигу деспоте Угљеша , пише књигу и шиље чауша до Призрена , града бијелога , до онога протопоп - Недељка ; трећу пише војевода Гојко , 2. Једни пјевају код Грачанице . и он шиље огњена чауша ; а четврту царевић Урошу 121 33 ...
Page 349
... може писати . 65 Једни пјевају да Максим није Милоша изненада убио , него да га је на мејдан изазвао , ево овако : А кад зачу нејачак Максиме , добру вранцу потеже дизгене , 66 бојнијем га копљем ударио под челенку међу очи црне 349.
... може писати . 65 Једни пјевају да Максим није Милоша изненада убио , него да га је на мејдан изазвао , ево овако : А кад зачу нејачак Максиме , добру вранцу потеже дизгене , 66 бојнијем га копљем ударио под челенку међу очи црне 349.
Page 391
... донела , пуну рујна наточила вина , 99 66 14 Једни [ и овдје ] пјевају Стјепана мјесто Богдана . 76 Та црква и сад стоји у Доњем граду , али не служи , него Турци држе у њој барут . пак је носи својему ђеверу , љуби њега у скут 391.
... донела , пуну рујна наточила вина , 99 66 14 Једни [ и овдје ] пјевају Стјепана мјесто Богдана . 76 Та црква и сад стоји у Доњем граду , али не служи , него Турци држе у њој барут . пак је носи својему ђеверу , љуби њега у скут 391.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца