Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 46
Page 183
... рече српски кнез Лазаре : „ Госпо моја , царице Милице , када сјутра бијел дан осване , Дан осване и огране сунце , и врата се отворе на граду , ти ишетај граду на капију , туд ' ће поћи војска на алаје : све коњици под бојним копљима ...
... рече српски кнез Лазаре : „ Госпо моја , царице Милице , када сјутра бијел дан осване , Дан осване и огране сунце , и врата се отворе на граду , ти ишетај граду на капију , туд ' ће поћи војска на алаје : све коњици под бојним копљима ...
Page 215
... Рече њему Туркиња ђевојка : „ Имам једну остарјелу мајку , и имадем брата Мустаф - агу . Проговара добар рањен јунак : „ Сестро моја , Туркиња ђевојко , иди кажи брату Мустаф - аги да ме носи двору бијеломе : код мене су три ћемера ...
... Рече њему Туркиња ђевојка : „ Имам једну остарјелу мајку , и имадем брата Мустаф - агу . Проговара добар рањен јунак : „ Сестро моја , Туркиња ђевојко , иди кажи брату Мустаф - аги да ме носи двору бијеломе : код мене су три ћемера ...
Page 222
... рече љуби Анђелији : " Муч ' , не плачи , моја вјерна љубо ! Сад ће њега Вилип уватити , довешћу га двору бијеломе , нек ти нија у бешици сина ! " Па окрену суру бедевију , оде право низ нову чаршију доке дође пред нову механу ; али ...
... рече љуби Анђелији : " Муч ' , не плачи , моја вјерна љубо ! Сад ће њега Вилип уватити , довешћу га двору бијеломе , нек ти нија у бешици сина ! " Па окрену суру бедевију , оде право низ нову чаршију доке дође пред нову механу ; али ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца