Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 37
Page 22
... ријеч говорио : „ Ја се бојим бога великога , не бојим се никаква јунака , доклен ми је гојени Лабуде ! " Тад Јовану ... ријеч говорила : ,, Ну ход , диве , да ми промислимо , ево иде дијете Јоване , како бисмо њега изгубили , па ми ...
... ријеч говорио : „ Ја се бојим бога великога , не бојим се никаква јунака , доклен ми је гојени Лабуде ! " Тад Јовану ... ријеч говорила : ,, Ну ход , диве , да ми промислимо , ево иде дијете Јоване , како бисмо њега изгубили , па ми ...
Page 23
... ријеч говорила : 66 „ Ја бих , синко , са букве јабуку из велике воде Калаџинске , чини ми се , би ми боље било . " Скочи Јован од земље на ноге , и Лабуда свога узјахао , па отиде ноћи без мјесеца , хитро Јован к води долазио , и у ...
... ријеч говорила : 66 „ Ја бих , синко , са букве јабуку из велике воде Калаџинске , чини ми се , би ми боље било . " Скочи Јован од земље на ноге , и Лабуда свога узјахао , па отиде ноћи без мјесеца , хитро Јован к води долазио , и у ...
Page 324
... ријеч не учини . Краљу прође , а наљезе Вуче , заиска му синију од злата , даде Вуче , ријеч не учини . Тад наљезе од Сибиња Јанко , заиска му од злата јабуку , даде Јанко , ријеч не учини . Ал ' ето ти Реље Крилатице , заиска му копље ...
... ријеч не учини . Краљу прође , а наљезе Вуче , заиска му синију од злата , даде Вуче , ријеч не учини . Тад наљезе од Сибиња Јанко , заиска му од злата јабуку , даде Јанко , ријеч не учини . Ал ' ето ти Реље Крилатице , заиска му копље ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца