Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 38
Page 22
gНо јој Јован ријеч говорио : „ Ја се бојим бога великога , не бојим се никаква
јунака , доклен ми је гојени Лабуде ! “ Тад Јовану бесједила мајка : „ О Јоване
, мој једини сине , ми смо јадни , синко , обојица , ход ” да малу игру ...
gНо јој Јован ријеч говорио : „ Ја се бојим бога великога , не бојим се никаква
јунака , доклен ми је гојени Лабуде ! “ Тад Јовану бесједила мајка : „ О Јоване
, мој једини сине , ми смо јадни , синко , обојица , ход ” да малу игру ...
Page 23
2 Адив јој је ријеч говорио : Учини се без невоље бона . А кад дође дијете
Јоване , он се хоће мајци препанути , па ће мајку за понуде питат : Би ли ,
мајко , каквијех понудах ? “ Ти ћеш њему овако казати : „ Ја бих , синко , са
букве ...
2 Адив јој је ријеч говорио : Учини се без невоље бона . А кад дође дијете
Јоване , он се хоће мајци препанути , па ће мајку за понуде питат : Би ли ,
мајко , каквијех понудах ? “ Ти ћеш њему овако казати : „ Ја бих , синко , са
букве ...
Page 324
Даде краљу , ријеч не учини . Краљу прође , а наљезе Вуче , заиска му
синију од злата , даде Вуче , ријеч не учини . Тад наљезе од Сибиња Јанко ,
зайска му од злата јабуку , даде Јанко , ријеч не учини . Ал ' ето ти Реље ...
Даде краљу , ријеч не учини . Краљу прође , а наљезе Вуче , заиска му
синију од злата , даде Вуче , ријеч не учини . Тад наљезе од Сибиња Јанко ,
зайска му од злата јабуку , даде Јанко , ријеч не учини . Ал ' ето ти Реље ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца