Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 75
Page 24
... руке ? " А Јован јој тадер говорио : „ Ја бих свашто , мајко , раскинуо , до проклето дрндарско тетиво ! " Кад то чула Јованова мајка , она скочи од земље на ноге , и тетиво хитро налазила , па је њему руке савезала од лакатах те до врх ...
... руке ? " А Јован јој тадер говорио : „ Ја бих свашто , мајко , раскинуо , до проклето дрндарско тетиво ! " Кад то чула Јованова мајка , она скочи од земље на ноге , и тетиво хитро налазила , па је њему руке савезала од лакатах те до врх ...
Page 132
... руке , савезао руке наопако , а преда њих стара Југ - Богдана , па накити једну ситну књигу , оправи их Рељи Крилатоме : „ Да их , Реља , у тамницу бациш , 2. У оној малоприје споменутој пјесми Раде је , изишавши пред кнеза Лазара ...
... руке , савезао руке наопако , а преда њих стара Југ - Богдана , па накити једну ситну књигу , оправи их Рељи Крилатоме : „ Да их , Реља , у тамницу бациш , 2. У оној малоприје споменутој пјесми Раде је , изишавши пред кнеза Лазара ...
Page 184
... руке пак је носи на танану кулу ; од мене ти богом просто било , немој ићи на бој на Косово , већ остани у бијелу двору . " Кад то зачу слуга Голубане , проли сузе низ бијело лице , па одсједе од коња лабуда , узе госпу на бијеле руке ...
... руке пак је носи на танану кулу ; од мене ти богом просто било , немој ићи на бој на Косово , већ остани у бијелу двору . " Кад то зачу слуга Голубане , проли сузе низ бијело лице , па одсједе од коња лабуда , узе госпу на бијеле руке ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца