Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 33
Page 93
... Сад да су ми два сестрића моја , два сестрића , два Војиновића , сад би они на мејдан изишли . “ Истом царе у бесједи бјеше , Милош иде , а кулаша води до пред шатор српског цар - Стјепана : " Је л ' слободно , царе господине , да ја ...
... Сад да су ми два сестрића моја , два сестрића , два Војиновића , сад би они на мејдан изишли . “ Истом царе у бесједи бјеше , Милош иде , а кулаша води до пред шатор српског цар - Стјепана : " Је л ' слободно , царе господине , да ја ...
Page 214
... сад су људи свакојаке ћуди , сад се није ни нашалит с миром . Вели њему Краљевићу Марко : „ Зла ти шала , дужде од Млетака ! Није шала обријана брада ! Камо тебе брада јучерања ? “ Још му ћаше дужде говорити , ал ' не даде Краљевићу ...
... сад су људи свакојаке ћуди , сад се није ни нашалит с миром . Вели њему Краљевићу Марко : „ Зла ти шала , дужде од Млетака ! Није шала обријана брада ! Камо тебе брада јучерања ? “ Још му ћаше дужде говорити , ал ' не даде Краљевићу ...
Page 317
... Сад на ноге , моји соколови , те чувајте страже од Турака , а ја идем санак боравити ! " Секула је Јанку беседио : „ Ујко Јанко , немерено благо , сад ти идеш санак боравити , а ја идем у тај турски табор , створићу се змијом ...
... Сад на ноге , моји соколови , те чувајте страже од Турака , а ја идем санак боравити ! " Секула је Јанку беседио : „ Ујко Јанко , немерено благо , сад ти идеш санак боравити , а ја идем у тај турски табор , створићу се змијом ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца