Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 81
Page 65
Каде дође двору господскоме , али љуба крсно име служи , сазвала је госте и званице , и кумове и све пријатеље , па госпођа крсно име служи , и госпођа у славу напија : „ Помоз ' , боже , и свети Торђије , крсно име господара мога !
Каде дође двору господскоме , али љуба крсно име служи , сазвала је госте и званице , и кумове и све пријатеље , па госпођа крсно име служи , и госпођа у славу напија : „ Помоз ' , боже , и свети Торђије , крсно име господара мога !
Page 120
И аманет сви моји градови ! и аманет све моје војводе по свој мојој редом царевини ! И аманет мој нејак Урошу у кол'јевци од четр'ест дана ! Царуј , куме , за седам година , осме подај мојему Урошу ! “ Ал ' говори Вукашине краље ...
И аманет сви моји градови ! и аманет све моје војводе по свој мојој редом царевини ! И аманет мој нејак Урошу у кол'јевци од четр'ест дана ! Царуј , куме , за седам година , осме подај мојему Урошу ! “ Ал ' говори Вукашине краље ...
Page 148
Кад се Марко виђе на невољи , за невољу ријеч проговори : „ Поглавице , Леко капетане , ми сифесмо и ми писмо вино , о свачему , Леко , бесједисмо , све те гледам , све те ослушкујем , а кад ћеш ме , Леко , приупитат : што смо даљну ...
Кад се Марко виђе на невољи , за невољу ријеч проговори : „ Поглавице , Леко капетане , ми сифесмо и ми писмо вино , о свачему , Леко , бесједисмо , све те гледам , све те ослушкујем , а кад ћеш ме , Леко , приупитат : што смо даљну ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца