Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 42
Page 24
... скочи од земље на ноге , и тетиво хитро налазила , па је њему руке савезала од лакатах те до врх нокатах , од нокатах лије крвца црна , па је Јован мајци говорио : „ А , забога , остарала мајко , одријеши моје бјеле руке , јер ми ...
... скочи од земље на ноге , и тетиво хитро налазила , па је њему руке савезала од лакатах те до врх нокатах , од нокатах лије крвца црна , па је Јован мајци говорио : „ А , забога , остарала мајко , одријеши моје бјеле руке , јер ми ...
Page 34
... Скочи Мујо ка да се помами , кад погледа , угледа ђевојку , па Алију брата дозиваше : „ Устан , Але , дома да идемо ! " Скочи Туре од земље на ноге , па је Мују брату говорио : ,, А не , Мујо , рђа те убила ! Тебе двије , а мене ни ...
... Скочи Мујо ка да се помами , кад погледа , угледа ђевојку , па Алију брата дозиваше : „ Устан , Але , дома да идемо ! " Скочи Туре од земље на ноге , па је Мују брату говорио : ,, А не , Мујо , рђа те убила ! Тебе двије , а мене ни ...
Page 298
... скочи на ноге лагуне , па он оде под бијелу кулу , и прескочи три коња витеза и на њима до три копља бојна , па потеже сабљу оковану , око коња дванаест катана , све дванаест Реља погубио , па узима три коња витеза , одведе их Старини ...
... скочи на ноге лагуне , па он оде под бијелу кулу , и прескочи три коња витеза и на њима до три копља бојна , па потеже сабљу оковану , око коња дванаест катана , све дванаест Реља погубио , па узима три коња витеза , одведе их Старини ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца