Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 25
Page 267
... сокола шчепа везирева , па му просу оно сиво перје . Кад то виђе Мурате везире , врло му се жао учинило , пак он узе Маркова сокола те га удри о јелу зелену и преби му оно десно крило , па обрну кроз гору зелену са својијех дванаест ...
... сокола шчепа везирева , па му просу оно сиво перје . Кад то виђе Мурате везире , врло му се жао учинило , пак он узе Маркова сокола те га удри о јелу зелену и преби му оно десно крило , па обрну кроз гору зелену са својијех дванаест ...
Page 282
... соколе пустише а Драгија малена крагуја . Сваки соко утву уватио , крагуј птица утве не увати . То Драгији врло мучно било , пак дозива Љутицу Богдана : О Богдане , моја верна слуго , трчи , сине , двору бијеломе , Донеси ми сивога сокола ...
... соколе пустише а Драгија малена крагуја . Сваки соко утву уватио , крагуј птица утве не увати . То Драгији врло мучно било , пак дозива Љутицу Богдана : О Богдане , моја верна слуго , трчи , сине , двору бијеломе , Донеси ми сивога сокола ...
Page 318
... сокола , кад сам и сам рода соколова ? " " Волим стрељат змију шестокрилу . “ Запе стрелу за златну тетиву , па он стреља змију шестокрилу , писну змија , упусти сокола , змија паде на зелену траву , а соко се диже под облаке , па ...
... сокола , кад сам и сам рода соколова ? " " Волим стрељат змију шестокрилу . “ Запе стрелу за златну тетиву , па он стреља змију шестокрилу , писну змија , упусти сокола , змија паде на зелену траву , а соко се диже под облаке , па ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца