Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 25
Page 109
... срећа даде те добијем краља Бугарина , хоћу тебе , слуго , поклонити у државу земљу Босну славну , да банујеш и да господујеш , Милутине , за живота твога “ . Па сотале војска окренула , низ Србију ка земљи Бугарској . Кад дођоше у ...
... срећа даде те добијем краља Бугарина , хоћу тебе , слуго , поклонити у државу земљу Босну славну , да банујеш и да господујеш , Милутине , за живота твога “ . Па сотале војска окренула , низ Србију ка земљи Бугарској . Кад дођоше у ...
Page 249
... срећа , црни Арапине ! Стиже јунак у твоје сватове ; коњ му није коњи каквино су , веће шарен како и говече ; нит ' је јунак ко што су јунаци : на њему је ћурак од курјака , на глави му капа од курјака , нешто му се у зубима црни као ...
... срећа , црни Арапине ! Стиже јунак у твоје сватове ; коњ му није коњи каквино су , веће шарен како и говече ; нит ' је јунак ко што су јунаци : на њему је ћурак од курјака , на глави му капа од курјака , нешто му се у зубима црни као ...
Page 380
... срећа добра била , е га не да Ћуприлић везире , но пред царем паде на диване : „ Не , за бога , царе господаре , не изгуби роба од Јакшића ! Ето сам му дао вјеру тврду да га , царе , изгубити нећу ; но га мене продај за динаре , хоћу ти ...
... срећа добра била , е га не да Ћуприлић везире , но пред царем паде на диване : „ Не , за бога , царе господаре , не изгуби роба од Јакшића ! Ето сам му дао вјеру тврду да га , царе , изгубити нећу ; но га мене продај за динаре , хоћу ти ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца