Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 35
Page 11
... стара ! " Ал ' беседе два путника стара : ,, Бога теби , ђаконе Стеване , која теби велика невоља те си тако рано уранио у недељу пређе јарког сунца , пређе сунца и пре летургије , па ти сејеш белицу пшеницу ? Или си се јунак помамио ...
... стара ! " Ал ' беседе два путника стара : ,, Бога теби , ђаконе Стеване , која теби велика невоља те си тако рано уранио у недељу пређе јарког сунца , пређе сунца и пре летургије , па ти сејеш белицу пшеницу ? Или си се јунак помамио ...
Page 12
... стара путника ! " Ал ' беседе два путника стара : ,, Бога теби , ђаконова љубо , која теби велика невоља , те си тако рано уранила , уранила у свету недељу пређе сунца и пре летургије , те ти чиниш белицу пшеницу ? Или си се млада ...
... стара путника ! " Ал ' беседе два путника стара : ,, Бога теби , ђаконова љубо , која теби велика невоља , те си тако рано уранила , уранила у свету недељу пређе сунца и пре летургије , те ти чиниш белицу пшеницу ? Или си се млада ...
Page 13
... стара путника и одоше збогом путовати . Осврће се ђаконова љуба , па погледа на златну колевку , ал ' јој чедо седи у колевки , па се игра јабуком од злата ! Па беседи ђаконова љуба : - „ Мили боже , на свем теби фала ! Гди дођоше два ...
... стара путника и одоше збогом путовати . Осврће се ђаконова љуба , па погледа на златну колевку , ал ' јој чедо седи у колевки , па се игра јабуком од злата ! Па беседи ђаконова љуба : - „ Мили боже , на свем теби фала ! Гди дођоше два ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца