Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 39
Page 11
Ал ' ето ти два путника стара , божју су му помоћ називали : „ Божја помоћ ,
ђаконе Стеване ! “ А он њима лепше одговара : „ До бог добро , два путника
стара ! “ Ал беседе два путника стара : „ Бога теби , ђаконе Стеване , која ...
Ал ' ето ти два путника стара , божју су му помоћ називали : „ Божја помоћ ,
ђаконе Стеване ! “ А он њима лепше одговара : „ До бог добро , два путника
стара ! “ Ал беседе два путника стара : „ Бога теби , ђаконе Стеване , која ...
Page 12
Она њима лепше одговара : „ До бог добро , два стара путника ! “ Ал беседе
два путника стара : Бога теби , ђаконова љубо , која теби велика невоља , те
си тако рано уранила , уранила у свету недељу пређе сунца и пре летургије
...
Она њима лепше одговара : „ До бог добро , два стара путника ! “ Ал беседе
два путника стара : Бога теби , ђаконова љубо , која теби велика невоља , те
си тако рано уранила , уранила у свету недељу пређе сунца и пре летургије
...
Page 13
Дигоше се два стара путника и одоше збогом путовати . Осврће се ђаконова
љуба , па погледа на златну колевку , ал ' јој чедо седи у колевки , па се игра
јабуком од злата ! Па беседи ђаконова љуба : „ Мили боже , на свем теби ...
Дигоше се два стара путника и одоше збогом путовати . Осврће се ђаконова
љуба , па погледа на златну колевку , ал ' јој чедо седи у колевки , па се игра
јабуком од злата ! Па беседи ђаконова љуба : „ Мили боже , на свем теби ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца