Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 33
Page 60
... стране , нека гори с вечер ' до свијета , ак ' останеш , царе , у ћелији , онда си се грија остајао . “ Кад то чуо царе Костантине , то је њему врло мучно било , па он гради лучеву ћелију , намаза је лојем и катраном , у њу баца ђаче ...
... стране , нека гори с вечер ' до свијета , ак ' останеш , царе , у ћелији , онда си се грија остајао . “ Кад то чуо царе Костантине , то је њему врло мучно било , па он гради лучеву ћелију , намаза је лојем и катраном , у њу баца ђаче ...
Page 151
... стране , грдну Роса ријеч започела : 99 Фала богу , фала истиноме ! Свакоме се могу дочудити и свакоме јаду досјетити , а не могу свој призренској земљи , ја на коме држи капетанство , на манитом Леки капетану ! Камо памет . Ти је не ...
... стране , грдну Роса ријеч започела : 99 Фала богу , фала истиноме ! Свакоме се могу дочудити и свакоме јаду досјетити , а не могу свој призренској земљи , ја на коме држи капетанство , на манитом Леки капетану ! Камо памет . Ти је не ...
Page 331
... стране љепоте јој у сву земљу нема , онакога ока у ђевојке , нит ' онаког стаса ни образа : ко ј ' видио вилу на планини , ни вила јој , белћи , друга није ! Ја не жалим три товара блага , у Жабљаку пуна кула блага , на благу се ни ...
... стране љепоте јој у сву земљу нема , онакога ока у ђевојке , нит ' онаког стаса ни образа : ко ј ' видио вилу на планини , ни вила јој , белћи , друга није ! Ја не жалим три товара блага , у Жабљаку пуна кула блага , на благу се ни ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца