Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 56
Page 7
... сузе низ бијело лице . Њу ми пита Громовник Илија : ,, Сестро наша , Блажена Марија , каква ти је голема невоља те ти рониш сузе од образа ? " Ал ' говори Блажена Марија : ,, А мој брате , Громовник Илија , како нећу сузе прољевати ...
... сузе низ бијело лице . Њу ми пита Громовник Илија : ,, Сестро наша , Блажена Марија , каква ти је голема невоља те ти рониш сузе од образа ? " Ал ' говори Блажена Марија : ,, А мој брате , Громовник Илија , како нећу сузе прољевати ...
Page 49
... сузе низ господско лице : „ Чедо моје , Наод - Симеуне , да врло си богу сагрешио , јер си своју обљубио мајку у незнању , моје чедо драго ! " Кад то зачу Наод Симеуне , проли сузе низ господско лице , право оде Вилендари цркви , паде ...
... сузе низ господско лице : „ Чедо моје , Наод - Симеуне , да врло си богу сагрешио , јер си своју обљубио мајку у незнању , моје чедо драго ! " Кад то зачу Наод Симеуне , проли сузе низ господско лице , право оде Вилендари цркви , паде ...
Page 193
... сузе не пустила . Кад је било ноћи у поноћи , ал ' завришта Дамјанов зеленко ; пита мајка Дамјанове љубе : ,, , Снао моја , љубо Дамјанова , 66 што нам вришти Дамјанов зеленко ? Ал ' је гладан шенице бјелице , али жедан воде са Звечана ...
... сузе не пустила . Кад је било ноћи у поноћи , ал ' завришта Дамјанов зеленко ; пита мајка Дамјанове љубе : ,, , Снао моја , љубо Дамјанова , 66 што нам вришти Дамјанов зеленко ? Ал ' је гладан шенице бјелице , али жедан воде са Звечана ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца