Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 19
Page 146
... Ударише пољем широкијем покрај Рашке , покрај воде ладне , на бродове води ударише , пријеђоше воду Јошаницу , седамдесет и седам бродова , фатише се села Колашина , спуштише се равној Метохији , на Сеновца села ударише , на Сеновца и ...
... Ударише пољем широкијем покрај Рашке , покрај воде ладне , на бродове води ударише , пријеђоше воду Јошаницу , седамдесет и седам бродова , фатише се села Колашина , спуштише се равној Метохији , на Сеновца села ударише , на Сеновца и ...
Page 342
... ударише , у сиње се море навезоше . Бог им даде и од бога срећа , из мора се здраво извезоше а под Млетке града ударише , те млетачко поље притискоше . На граду се отвори капија , а навали и мушко и женско , но да срету у пољу сватове ...
... ударише , у сиње се море навезоше . Бог им даде и од бога срећа , из мора се здраво извезоше а под Млетке града ударише , те млетачко поље притискоше . На граду се отвори капија , а навали и мушко и женско , но да срету у пољу сватове ...
Page 377
... ударише кроз равно Мезево , покрај њега дијете Стјепане , како кога копљем удараше , преко себе њега претураше . Док ... ударише Турци , ударише Турци су три стране ; и још ћу ви по имену казат : ево прво 377.
... ударише кроз равно Мезево , покрај њега дијете Стјепане , како кога копљем удараше , преко себе њега претураше . Док ... ударише Турци , ударише Турци су три стране ; и још ћу ви по имену казат : ево прво 377.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца