Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 52
Page 140
... уз кршно приморје , довати ме по свилену пасу , побратиме , сапом од топуза , шћера мене за уши Шарину , једва му се у седло повратих и утекох уз кршно приморје . Има отад седам годиница , већ овуда нијесам прошао . Истом они у бесједи ...
... уз кршно приморје , довати ме по свилену пасу , побратиме , сапом од топуза , шћера мене за уши Шарину , једва му се у седло повратих и утекох уз кршно приморје . Има отад седам годиница , већ овуда нијесам прошао . Истом они у бесједи ...
Page 269
... уз кадуне ; Марко игра колом уз кадуне , Марко паше сабљу оковану , Марко носи зелену доламу , Марко пије уз рамазан вино ; још нагони оџе и аџије да и они с њиме пију вино . Иду Турци цару на парницу : „ Цар Сулеман ' , и отац и мајко ...
... уз кадуне ; Марко игра колом уз кадуне , Марко паше сабљу оковану , Марко носи зелену доламу , Марко пије уз рамазан вино ; још нагони оџе и аџије да и они с њиме пију вино . Иду Турци цару на парницу : „ Цар Сулеман ' , и отац и мајко ...
Page 270
... уз кадуне ; добри људи о злу говорише , на јаднога Марка потворише : да ти играш колом уз кадуне , да ти пашеш сабљу оковану , да ти носиш зелену доламу , да ти пијеш уз рамазан вино , још нагониш оце и аџије да и они с тобом пију вино ...
... уз кадуне ; добри људи о злу говорише , на јаднога Марка потворише : да ти играш колом уз кадуне , да ти пашеш сабљу оковану , да ти носиш зелену доламу , да ти пијеш уз рамазан вино , још нагониш оце и аџије да и они с тобом пију вино ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца