Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 10
Page 168
... хиљада војске некаквога царева спахије , што имају по земљи тимаре и што једу љеба царевога и што јашу коње од мегдана , што не носе по млого оружа , до по једну о појасу сабљу ; у Турчина , у турскога цара , кажу , сине , другу војску ...
... хиљада војске некаквога царева спахије , што имају по земљи тимаре и што једу љеба царевога и што јашу коње од мегдана , што не носе по млого оружа , до по једну о појасу сабљу ; у Турчина , у турскога цара , кажу , сине , другу војску ...
Page 186
... хиљада ; бог да прости ко га је родио ! Он остави спомен роду српском , да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова . А што питаш за проклетог Вука , проклет био и ко га родио ! Проклето му племе и кољено ! Он издаде цара на ...
... хиљада ; бог да прости ко га је родио ! Он остави спомен роду српском , да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова . А што питаш за проклетог Вука , проклет био и ко га родио ! Проклето му племе и кољено ! Он издаде цара на ...
Page 296
... хиљада кићених сватова . Лијепо их дочекао Ђуро , па је њима тихо бесједио : „ Браћо моја , хиљаду сватова , ја не идем сада Дубровнику , веће шаљем побратима Марка ; лијепо ми послушајте Марка и мог кума Старину Новака ! " Одатле се ...
... хиљада кићених сватова . Лијепо их дочекао Ђуро , па је њима тихо бесједио : „ Браћо моја , хиљаду сватова , ја не идем сада Дубровнику , веће шаљем побратима Марка ; лијепо ми послушајте Марка и мог кума Старину Новака ! " Одатле се ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца