Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 72
Page 58
... царе Костадине , па и царе о камен удара . Пребију се надвоје - натроjе . Кад донеше наше крсте часне , цар заману да удри о камен , пред њиме се камен распрскао ! Кад то виде царе Костадине , онда царе на ноге устаде , те се часном ...
... царе Костадине , па и царе о камен удара . Пребију се надвоје - натроjе . Кад донеше наше крсте часне , цар заману да удри о камен , пред њиме се камен распрскао ! Кад то виде царе Костадине , онда царе на ноге устаде , те се часном ...
Page 60
... царе Костантине , лако ћемо теби дувовати ; ти нам пиши триста парусија , баш на ово триста калуђера , још погради б'јеле манастире , ђе ће живљет млоги калуђери , за те молит бога без престанка ; тако ћеш се грија остајати . “ Опет шета ...
... царе Костантине , лако ћемо теби дувовати ; ти нам пиши триста парусија , баш на ово триста калуђера , још погради б'јеле манастире , ђе ће живљет млоги калуђери , за те молит бога без престанка ; тако ћеш се грија остајати . “ Опет шета ...
Page 130
... царе ! " Ни ко вели : „ Није тако , царе ! " Ниско сједи Милош Обилићу , ниско сједи , ал ' добро бесједи : „ Можеш , царе , и у руци ти је ; ал тако ми бога великога , ту ти нема прилике за цркву ! Настануће пошљедње вријеме , па ће ...
... царе ! " Ни ко вели : „ Није тако , царе ! " Ниско сједи Милош Обилићу , ниско сједи , ал ' добро бесједи : „ Можеш , царе , и у руци ти је ; ал тако ми бога великога , ту ти нема прилике за цркву ! Настануће пошљедње вријеме , па ће ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца