Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 34
Page 57
Вук Стефановић Караџић. до богата дворца царевога , од царице чедо
уграбите , ти наложи до два Огња жива , метни чедо међ ' два огња жива ,
нека пишти кано змија љута , а свака је мајка милостива и на своје чедо
жалостива ...
Вук Стефановић Караџић. до богата дворца царевога , од царице чедо
уграбите , ти наложи до два Огња жива , метни чедо међ ' два огња жива ,
нека пишти кано змија љута , а свака је мајка милостива и на своје чедо
жалостива ...
Page 100
А каде се натраг повратио , нађе чедо у гори зеленој у виново лишће
завијено , а виновом лозом повијено , а по лицу листом покривено , да му
лице не гори од сунца . Том се чуди царе господине , откуд чедо у гори
зеленој : ил ' је ...
А каде се натраг повратио , нађе чедо у гори зеленој у виново лишће
завијено , а виновом лозом повијено , а по лицу листом покривено , да му
лице не гори од сунца . Том се чуди царе господине , откуд чедо у гори
зеленој : ил ' је ...
Page 101
Цар царици мушко чедо даде , а царица чедо приватила у свилену убаву
кецељу ; царица се чеду обрадова : „ Благо мене до бога вишњега ! Лепшега
ти лова и не тражим . Однесе га у господске дворе , прометну га кроз недра ...
Цар царици мушко чедо даде , а царица чедо приватила у свилену убаву
кецељу ; царица се чеду обрадова : „ Благо мене до бога вишњега ! Лепшега
ти лова и не тражим . Однесе га у господске дворе , прометну га кроз недра ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца