Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 24
Page 286
... чуо паша Сеидиме , све мислио на једно смислио , па он оде младу берберину , те је своју обријао браду , па се гради од Пазара Раде , право иде Комненову двору , и Комнену божју помоћ виче ; мало га је Комнен познавао , па је њему био ...
... чуо паша Сеидиме , све мислио на једно смислио , па он оде младу берберину , те је своју обријао браду , па се гради од Пазара Раде , право иде Комненову двору , и Комнену божју помоћ виче ; мало га је Комнен познавао , па је њему био ...
Page 313
... немој их младе погубити ! “ Ал ' говори госпођа Јерина : ,, Нос ' те ђаво , Облачићу Раде ! И тебе ћу сјутра објесити са унуком Змај - Деспотом Вуком ! " " " Кад то чуо Облачићу Раде , он потрже троструку камџију 313.
... немој их младе погубити ! “ Ал ' говори госпођа Јерина : ,, Нос ' те ђаво , Облачићу Раде ! И тебе ћу сјутра објесити са унуком Змај - Деспотом Вуком ! " " " Кад то чуо Облачићу Раде , он потрже троструку камџију 313.
Page 314
Вук Стефановић Караџић. Кад то чуо Облачићу Раде , он потрже троструку камџију , те удари Ђурђеву Јерину : колико је лако ударио , са црном је земљом саставио ! Па он узе двије војеводе , одведе их двору бијеломе ... чуо Облачићу Раде, ...
Вук Стефановић Караџић. Кад то чуо Облачићу Раде , он потрже троструку камџију , те удари Ђурђеву Јерину : колико је лако ударио , са црном је земљом саставио ! Па он узе двије војеводе , одведе их двору бијеломе ... чуо Облачићу Раде, ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца