Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 14
Page 182
... јунаци , камо ножи , камо ваше сабље , те не бисте са мном на Косову , да чините с Турцима јунаштво , десите се мене у невољи ? Не дам вашу сестру похарчити , без вас бих је могао стопити , ал ' ћу стопит сву тазбину моју , немам с киме ...
... јунаци , камо ножи , камо ваше сабље , те не бисте са мном на Косову , да чините с Турцима јунаштво , десите се мене у невољи ? Не дам вашу сестру похарчити , без вас бих је могао стопити , ал ' ћу стопит сву тазбину моју , немам с киме ...
Page 207
... јунаци , коњ до коња , јунак до јунака . А ми тице долетисмо гладне , долетисмо и гладне и жедне , људскога се наранисмо меса и крви се људске напојисмо , а моја се крила заквасише , плану сунце из неба ведрога , те се моја крила ...
... јунаци , коњ до коња , јунак до јунака . А ми тице долетисмо гладне , долетисмо и гладне и жедне , људскога се наранисмо меса и крви се људске напојисмо , а моја се крила заквасише , плану сунце из неба ведрога , те се моја крила ...
Page 318
... јунаци виком повикаше : Зло си лего , војевода Јанко ! Зло си лего , а горе устао ! Какво чудо на шатору твоме ! “ Бипи Јанко на ноге јуначке , па он узе ту злаћену стрелу , па он мисли , на једно се смисли : , Зашт ' да стрељам сивога ...
... јунаци виком повикаше : Зло си лего , војевода Јанко ! Зло си лего , а горе устао ! Какво чудо на шатору твоме ! “ Бипи Јанко на ноге јуначке , па он узе ту злаћену стрелу , па он мисли , на једно се смисли : , Зашт ' да стрељам сивога ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца