Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 56
Page 181
Запе љуба бјежат низ планину , она шћаше бјежат у Турака , не даде јој
Страхинићу бане , за десну је руку ухитио , приведе је к пуљату ђогату , па се
ђогу фати на рамена , тури љубу за се на ђогина , па побјеже бане упријеко ...
Запе љуба бјежат низ планину , она шћаше бјежат у Турака , не даде јој
Страхинићу бане , за десну је руку ухитио , приведе је к пуљату ђогату , па се
ђогу фати на рамена , тури љубу за се на ђогина , па побјеже бане упријеко ...
Page 221
А вели му љуба Вилипова : „ Ид ' отале , гола дервишино ! С такијем се
Вилип не братими . “ Кад то чуо Краљевићу Марко , удари је дланом по
образу , на руци му бурма позлаћена , начини јој рану на образу и три
здрава помјери ...
А вели му љуба Вилипова : „ Ид ' отале , гола дервишино ! С такијем се
Вилип не братими . “ Кад то чуо Краљевићу Марко , удари је дланом по
образу , на руци му бурма позлаћена , начини јој рану на образу и три
здрава помјери ...
Page 232
Тад протужи Краљевићу Марко уз кољено цару поочиму : „ Господине , царе
поочиме , бјели су ми двори похарани , вјерна ми је љуба заробљена , стара
мајка с коњма прегaжена , из ризнице однешено благо , однио га Мина од ...
Тад протужи Краљевићу Марко уз кољено цару поочиму : „ Господине , царе
поочиме , бјели су ми двори похарани , вјерна ми је љуба заробљена , стара
мајка с коњма прегaжена , из ризнице однешено благо , однио га Мина од ...
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца