Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 31
Page 12
... љубо ! " Она њима лепше одговара : „ До бог добро , два стара путника ! " Ал ' беседе два путника стара : ,, Бога теби , ђаконова љубо , која теби велика невоља , те си тако рано уранила , уранила у свету недељу пређе сунца и пре ...
... љубо ! " Она њима лепше одговара : „ До бог добро , два стара путника ! " Ал ' беседе два путника стара : ,, Бога теби , ђаконова љубо , која теби велика невоља , те си тако рано уранила , уранила у свету недељу пређе сунца и пре ...
Page 108
... љубо Иконија , ова ј ' књига од Призрена града , од нашега силна цар - Стевана ; цар ме зове на његову војску надалеко , у земљу Бугарску , на Мијајла , краља бугарскога , каже , љубо , за три годинице да ће бити боја с Бугарима . Но чу ...
... љубо Иконија , ова ј ' књига од Призрена града , од нашега силна цар - Стевана ; цар ме зове на његову војску надалеко , у земљу Бугарску , на Мијајла , краља бугарскога , каже , љубо , за три годинице да ће бити боја с Бугарима . Но чу ...
Page 279
... љубо , ево мене ситна књига стиже од Шишмана из земље Бугарске , краљ ме зове да му крстим сина , но ја видим ђе је пријевара , ђе ће краље мене да превари и на вјери мене да погуби , Да ми отме земље и градове и зароби тебе за љубовцу ...
... љубо , ево мене ситна књига стиже од Шишмана из земље Бугарске , краљ ме зове да му крстим сина , но ја видим ђе је пријевара , ђе ће краље мене да превари и на вјери мене да погуби , Да ми отме земље и градове и зароби тебе за љубовцу ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца