Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 84
Page 94
... њему стаде на биљези . Баци копље бијело Латинче на Милоша у прси јуначке ; Милош држи златна шестоперца , на њега је копље дочекао , пребио га на три половине . Вели њему бијело Латинче : „ Чекај мало , црни Бугарине , лоше су ми копље ...
... њему стаде на биљези . Баци копље бијело Латинче на Милоша у прси јуначке ; Милош држи златна шестоперца , на њега је копље дочекао , пребио га на три половине . Вели њему бијело Латинче : „ Чекај мало , црни Бугарине , лоше су ми копље ...
Page 212
... њему три чизме дуката , а дужд куму за бијелу руку , одведе је под чадоре своје , па је куми тихо бесједио : „ Сједи доље , моја мила кумо , Да с ' грлимо и да с ' милујемо ! " Вели њему Бугарка ђевојка : „ Болан куме , дужде од Млетака ...
... њему три чизме дуката , а дужд куму за бијелу руку , одведе је под чадоре своје , па је куми тихо бесједио : „ Сједи доље , моја мила кумо , Да с ' грлимо и да с ' милујемо ! " Вели њему Бугарка ђевојка : „ Болан куме , дужде од Млетака ...
Page 222
... њему је ћурак од курјака , па по ћурку сабљу припасао , упртио копље на рамена , па он јаше коња шаренога , па га догна пред бијелу кулу , мене божју помоћ називао : „ Божја помоћ , моја снахо мила ! Је ли дома Вилип побратиме ? " А ја њему ...
... њему је ћурак од курјака , па по ћурку сабљу припасао , упртио копље на рамена , па он јаше коња шаренога , па га догна пред бијелу кулу , мене божју помоћ називао : „ Божја помоћ , моја снахо мила ! Је ли дома Вилип побратиме ? " А ја њему ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца