Српске народне пјесме, Volume 2Нолит, 1969 |
From inside the book
Results 1-3 of 26
Page 126
... њојзи је до девет ћемера , испод грла до девет ђердана , а на глави девет перишана , поврх тога круна позлаћена , а у њојзи три камена драга , сјаје ноћом како дањом сунце ; па бесједи славноме Лазару 126.
... њојзи је до девет ћемера , испод грла до девет ђердана , а на глави девет перишана , поврх тога круна позлаћена , а у њојзи три камена драга , сјаје ноћом како дањом сунце ; па бесједи славноме Лазару 126.
Page 155
... њојзи тијо беседио : ,, Срећа твоја , лепото девојко , што се ниси јабуке машила , ил ' јабуке , ил ' прстена златна , вера моја тако ми помогла , обе би ти одсекао руке ! Нити би се наносила главе , ни на глави зеленога венца ! " 41 ...
... њојзи тијо беседио : ,, Срећа твоја , лепото девојко , што се ниси јабуке машила , ил ' јабуке , ил ' прстена златна , вера моја тако ми помогла , обе би ти одсекао руке ! Нити би се наносила главе , ни на глави зеленога венца ! " 41 ...
Page 326
... њојзи је алем драги камен ; па говори мајка Радулова : , Одјаш коња , мила снахо моја ! На част тебе од злата синија , на синији змија оплетена , оплетена од сребра и злата , и на њојзи алем драги камен , те ми вези полуноћи , снахо ...
... њојзи је алем драги камен ; па говори мајка Радулова : , Одјаш коња , мила снахо моја ! На част тебе од злата синија , на синији змија оплетена , оплетена од сребра и злата , и на њојзи алем драги камен , те ми вези полуноћи , снахо ...
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал Аранђео Арап бане беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате браћо буздована Вели њему већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе девет дође док драго дуката ђе ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића Јанко јањичара јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка МАРКО КРАЉЕВИЋ Марку ме мене Милош Милош Војиновић млада мој моја моје му нек нема неће ни није ноге њега њима њиме оде он онда отиде очи паде пак поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сватове све себе сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце Тад тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири Шарца