Српске народне пјесме, Volume 2 |
From inside the book
Results 1-3 of 52
Page 86
у латинског краља Мијаила , по имену Роксанду ћевојку ; цар је проси , и краљ му је даје . Цар испроси по књигам ђевојку , пак дозива Тодора везира : Слуго моја , Тодоре везире , да ми идеш бијелу Леђану , моме тасту , краљу Мијаилу ...
у латинског краља Мијаила , по имену Роксанду ћевојку ; цар је проси , и краљ му је даје . Цар испроси по књигам ђевојку , пак дозива Тодора везира : Слуго моја , Тодоре везире , да ми идеш бијелу Леђану , моме тасту , краљу Мијаилу ...
Page 96
Мало време затим постајало , ал ” повика са града Латинче : „ Ето , царе , под бијелом кулом ИЗИшла су два краљева сина , извели су три л'jепе ћевојке , три ћевојке , све три једнолике , и на њима рухо једнолико : иди познај које је ...
Мало време затим постајало , ал ” повика са града Латинче : „ Ето , царе , под бијелом кулом ИЗИшла су два краљева сина , извели су три л'jепе ћевојке , три ћевојке , све три једнолике , и на њима рухо једнолико : иди познај које је ...
Page 295
“ Вели њојзи Смедеревац Ђуро : Ој бога ми , моја стара мајко , ја сам тебе путовао мирно , и тебе сам снаху испросио , тебе снаху , мене вјерну љубу , у лијепу граду Дубровнику , у онога краља Мијаила , по имену Јерину ћевојку .
“ Вели њојзи Смедеревац Ђуро : Ој бога ми , моја стара мајко , ја сам тебе путовао мирно , и тебе сам снаху испросио , тебе снаху , мене вјерну љубу , у лијепу граду Дубровнику , у онога краља Мијаила , по имену Јерину ћевојку .
What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Other editions - View all
Common terms and phrases
ал бане баци беседи бијелу бјеше блага благо бог бога богом брата брате Вели њему већ виђе вина вино више воде води воду војвода Вуче га главу говори година господару госпођа града граду даде дана данас два дванаест дворе двору девет дође док драго дуката ђе ево ето зачу земљу злата иди ил има их Јанко јој јунак књигу коња коње копље Косово Краљевићу Марко краљу кулу ли лице љуба мајка мало Марка Марку ме мене ми мила Милош млада мога може мој моја моје му нам нек нема неће ни није ништа но ноге њега њему њима њиме оде Ој он онда очи паде пак под поље право пред преко проговара ријеч руке руку сабљу сватове све свога себе сина скочи слуге сокола стаде стара сузе Тад тако тебе ти товара три триста ће ћевојку ћеш ћу удари уз узе цар цара царе цару цркву чедо четири Шарца