Page images
PDF
EPUB

Ган упи, нем,

vide
угaнути.

Гвођа, п. р. а) бie Sale, laquei. 2) Taobnya, f. eine Art Pleiner Fische, pi- гвожђа пушчана, п. ј. табанце.

sciculus :: не ма ни гаонице (кажу Гвожђар, т. беr €ifenyanvlet, merрибари кад не ма рибе).

cator ferrarius, Гар, т. бie rupige Sarbe (@фти), со- гвожђарница , f. See @ifenlаsеn, taberfor fulіgіnеus.

na ferraria. Тара, f.rupbraunев сфaf, oyis atra, I'вожђарски, кa, кo, 2) eifenhänberif6, fuliginosa.

ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenbänd. Гарав, ва , вo, rufig, fulіginosus, ler, more ferrariorum. Гарда, f. заграда у Дунаву ће се гвожђе, п. Зав $ifen, ferrum. .

моруне вашају (од Пореча доље), гвожђушина, f. augm. p. гвожђе. ein Zaunwert in der Donau zum Hau: TB03Ach, m. Mannsname, nomen viri sen ange, sepiinentum capiendo husoni (ferreus). Linn.

Гвозден, на, но; tіfеrn, ferreus. Гаревина, f. (augn. ?) vide гар. Гвоздењак, m. 1) копао од гвожђа, Гарење, в. дав Жupigmaфen, demigra- eiserner Sessel, crater ferreus. 2) TB03tio.

ден буздован: узе кадија гвозГарин, на, но, бев fфwarsen Gфаfев, дењак, те удари нашега Мују над. ovis atrae.

прдењак

cf. оклицнупіи. Гарипти, им, т. impf. xupig maфen, Где, (Рес,) vidе kе. Tapos, m. ein fchwarzer $und, canis raros, Pec:) vide herohe ater.

Гдекоји, којега, (Pec.) vidе bекоји. Гаровљев, ва, вo, bes rupfarbenen Гдему драго (Pec.) vidе bе му драгоHundes, canis fuliginosi.

Гдешто, (Pec.) vide ђешто. Гасипи, им, y, impf. lifфеn, restinguo. Гди, Срем.) vide ђе. Гасиписе, имce, v. r. impf. аивüfфеп, Гдігди, (Срем.) vidе гђегђе.

extіnguor : гасисе свијећа, ватра. Ггигод, (Срем.) vidе bеrоқ. Гап, m, vide јаз.

Гдикоји, којега, (Срем.) vide ђекоји. Гaлaлица, f. п. і књига, у којој су Гдиму драго, (Срем.) vidе kему драго. којекакве приповијепке , или гапі. Гдиципо; (Срем.) vidе bешто. be, ein Unterhaltungsbuch, liber ve- rke, (Eph.) vide' be (mit allen Ableia nustior (als Gegensat von Kirchens tungen). Биф).

Therhe, (Epq.) hie und da, passim. Гатало, m. Ber Sabelban8, fabulator. Геак, m. цигіор, ein gemeiner unge= Гämaњe , n, vidе врачање.

bildeter Mensch, homo de plebe. Гапар. m, vidе врачар 1.

Геdчење, п, бав Хасеіt ium геак Гапара , f, vidе врачара.

appellatio aut simulatio rustici. Гапарев, ва , во , vidе галаров.

augm, p. геак. Таптарина , f. vіdе врачарина.

Геачити, им, y. inpf. 8um геав таз Гапаров , ва, вo, vidе врачаров. chen, facio rusticum. Гаmати, ам, vidе врачати. Гапа.

Гечипінсе, имсе, т. г. impf, fidф 3u8 ла баба да није мраза, па освануо reak machen, simulo rusticum. снијег до гузице ;

Гечки , кa, кo, 1) бäurifd), plebejas. „Стара баба у брабоњке гата : 2) adv. bäurisd, rustice. „Янв”. ми синци све су гола говна.

Гем, m. Der Pelitan, pelicanus : смрди Тапка, f. дав зеgеnitut einer Bege

benheit oder Handlung, res respondens : Tenepân, n. vide menepao mit allen по је његова гапка.

Ableitungen. Гашња, f. Grablung, narratio. Гергелег, m, намастир у Фрушкој Tamu līk, m. der Hosenriem, das Hosens гори.Гергележанин, калуђер изГерband, fascia braccalis.

гелега. Гергепешкӣ, кa, кo, pon Take, f. pl. linnene lange Hosen, caligae Гергелег. linteae.

Герзелез, т. брдо у Будиму. Србы Гаћетине , f. pl. augm. 2. гafe.

приповиједају да је некакав ТурГаћице, f, pl. dim. . таfе.

чин из Босне, Герзeлeз Алија Гаћнак, m. vide ramњик.

(који се пјева и у пјесмама), скоГаһу рине , f. pl. vіdе гаћелине.

чио на коњу с тога брда у Дуна. Гацко, р. Begeno in per perjegovina. во, за царево здравље кад су ТурГача, m. Лаппвпате, поmеn viri (yot . ци освојили Будим. Гаврило).

Tйбак, пка, ко ,"fфlant, piegfam, fleГашење , n, pas &#fфеn, restinctio,

Геачина,

као гем.

xilis.

Suum.

vocare sues.

care sues.

Гибаница, f. eine 2rt Жифеnt, placentae uredo. 2) (dim. p. главно) кашто је genns.

и главница лијепа вајдица , 'man) = тибање, . бав Венеgen, Biegen, mal ist's Gewinn, wenn auch nur das agitatio, motus.

Kapital zurückgewonnen wird, interdum Гнівати, ам, (и гибљем) v. impf. беше. et sors (sine fenore recepta) lucrum est.

gen, schwenken, wiegen, agito. Главничав, ва, во; н. п, шеница , Гибаптисе, амсе (и гибљемсе), v, r, impf. brandig, robigine corruptus. fich bewegen, moveor, agitor.

Главно, нога, п. Зав fapital, sors. Гнізда, f. fфӧп gеttеivеtев иity gifфтüф. Главња, f. велико дрво што се ложи

tes Frauenzimmer, femina eomta. Ha bampy, ein großer Baiken Breuns Гніздав, ва, вo, gefmuсtt, comtus. holi, lignum; auch ein großes Scheit: Гиздање, п. Сав ёфтücғen, comtіо. Кратке главње, готови угарци; гиздапти, ам, v. impf, кипипи кога, „Позна Ђеца, гопове сиропе. ichmücken, como.

Главњица , f. dim. p. главња. Гинути, нем , v. impf. 1) mtommen, Главобоља , f. дав $opfwer, dolor ca

intereo, 3) за ким, или за чим, [фтаф» pitis. ten, desiderio enecor.

Главоња , m. Ser Broptopf, capito. Tru, interj. das lodwort für Soweine, TaaBypa, f. vox alliciendis suibus,

Глав урина, f. vidе главетина. Гицање, п. бав ипеubige Semegen See Глав уча , f.

Beine beim Sißen, Liegen ze. irrequies Inabunya, f. die Nabe, modiolus rotae. pedum.

Глад, f. Der punger, fames. Једе као Гіцаписе, амсе, т. т. impf. Die Beine да је из глади утекао.

umbеtwеrfеn beim Siegen, Gigen, mi- Гладан (comp. глађ1), пка, ко , glatt, care pedibus (?)

laevis. Гицкање, п. бав ®isrufen, vocatio Гладан, дна, но , бипgrig, famelicus.

Гладилица , f. брус, што се оштри Гіцкаши, аз, т. impf. gigrufen, ad- коса, или бритва бриjaha, Der ефleif=

stein, cos poiitoria. Гіцнупи, нем, . pf. gigrujen, advo- Гладипи, им, v. impf. ftreibeln, mulceo.

Гладитисе, имce, v. r. impf, jtd gläta Главање, р. Вав 2Xagen (veriti.), rosio. ten und pußen, corno me. Tлабами, ам, v. impf. пage, rodo. Гладнепин, ним, (Pec.) vidе гладњеми. Глава , f. ) дек &opf, caput; он гла. Гладниши , им, (Срем.) vidе гладњени.

вом, er v. tein ancree, ipsis simus ille, Гладњеми, ним, v. impf. (Ерц.) buils 2) das Oberhaupt , caput.

gern, esurio. Главаmt , па , то, grоptöpfig, capito. Гладовање, р. бав финgеrn, esurіtіо. Главёпина, f. augm. p. глава.

Гладовали, дујем, т. impf. bungeen, Главиш, па , то, лијеп, н. п. човек, esorio.

или жена, (у Србији, у Босни иу Глађење, п. Вав 8lätten, laevigatio. Ерцеговини, бои Perfonen) fфӧп, Гламоч, т. pulcher.

„Под Гламочем под бијелим градом — Saabîk, m. die Eichel, mentulae caput. Trác, m. 1) die Stimme, vox. 2) die NachГлавица, f. 1) dim. p. глава. 2) раиpt richt, nuncius. 3) der Ruf, faina.

des Kohls, Laudos u. dgl. caput bras- Глас до неба, а м**а по пепелу. sicae, porri. 3) ein Hügel, cumulus : Гласак, ска, m. 1) dim. For глас. 2) „На Главици више Бијељине

као мала шупљика на габама, или Главице, f. pl. vіdе главичине.

на кошуљи, дисфlüфеrtе Ctičarbeit, Главичање, т. рав з баиреев (оев

opus perrafotum (acu). Kohls), capitatio brassicae.

Гласање, р. 1) Pa8 23erlagten , fama, 2) Tлавічатисе, чace, y. r. impf. н. п. ку

vidе fесмање. пус, ft, bäupten, capitari (de brassica). Гласапи, ам, v. impf. правиши гласак, Tлавичине, f. pl. Die paufförner, grana

vidе fесман. cannabina.

Гласаrtінсе, амсе, т. г. impf. perlau= главичица , f. dim. bоп главица.

ten, inaudior. Главни, на, но,

н. п. новци, дав Гласинац, нца m. @bene füslik bon Kapital, sors.

Zwornie:
Главница , f. (у Србији) berrfфаftliфе „Кад изиђе на гласинаіх равни

Kopfsteuer von verheurateten Personen, Tacumu, um, v. impf. inelden, sagen,
census capitum maritorum domino sol- puncio.
vendus.

Гласнтисе, имсе, т. г. impf. "yerlаuten, Главница, f. 1) Per Brane im 23eigen,

imaudior,

[ocr errors]

} der Taube, surdus.

.

Гласнік, m, per Die Zarimt bringt, глола, f. чељад, п. ј. жене и ђеца, Sote, nuncius :

die Familie i. e. Weib und Kinder, „Чупић ради да гласник не оде — familia : ђе је твоја глота (питају Tracoenno, hollaut, clara voce :

војници (на крајини кад се боје Ту„Па подвикну панко гласовипо рака да и не поробе) један дру. Piaconowa, m. der die Nachricht trägta гога, ) ? * (Sourier, puncius.

глоцкање, п. dim. 2. глодање. тлатпи, ам, vidе гледати.

Гло цкапи, ам , dim, 5. глодали, Гласнуписе, немсе, у. r. pf. ein glаt. Глоцкантисе, амсе, т. г. impf. н. п.

tes Aussehen bekommen, restauror. коњи, fit (fфеrѕ en) beigeлi, port Глачина , f. Die #lätte, laevitas.

Pferden, morsicare se. rie, interj. sieh! en,

Глошчић, m. dim. p. глог. Гледање , . бав ефaнen, spectatio. Глӯв (comp. глувљії), ва, вo, tаиб, Гледаши, ам (и гледим), v, impf, surdus. (chauen, specto,

глува неђеља, f. Die Boфe goe бer Гледеће, Кега, п. vіdе зјеница. Palmwoche, hebdomas quae praece. Гледнуши, нем, т. pf. einen 3lid thип., dit hebdomada palmarum. cf. 6e34. aspicio.

мена неђеља. Гледочићи, т. pl. cf.» брадићи (само Глувак , т. 1 у оној загонетки).

Глувад , m. Глежаю, жња, т. vіdе чланак. Глуво, ш. vіdе глувак. Tлето, д. (Рес, и Срем.) vidе гли- Глуво доба, p. pie 3eit gegen Rit. јело.

ternacht, da alles still ift, tempus mea Глиб, m. Der Roty, coenum.cf. блато,као, diae noctis, cum silent omnia. Глибав , ва, вo, Fotbig , lutosus. Глигорије, m. Bregor, Gregorius.

raysofia, : } die Laubheit, sorditas. Глијешо, п. (Ерц.) yidа длијепо. Глунуши, нем, т. impf. tant metben, I'Anyo, m. ein langer, träger Mensch, surdesco. homo longus et piger.

Гљива, f. Der Сфwamm, fungus. Глйста, беr "ёpulmur, Regen. Гљивешина, f. augm. p. гљива. wurm, lumbricus.

Гљивица, f. dim. гљива. Глша , m. (Рес. и Срем.) vide Глишо. Гљив урина , f. vіdе гљивепина. Tлишо, m. (Ерц.) hyp. 2. Глигорије. Гмиза, f. -највише се говори у млож, In06a, f. die Geldstrafe, mulcta.

броју гмизе, и значи "мале финГлобити, им, v. pf, ит Beto trafen, hybe, die Glasperlen, margaritae vimulcto,

treae, , глобљавање, р, бар &rрrеffer pon Гмизање, т. vіdе гамизање. Geldstrafen, mulctatio.

Гмизапи, мижем, Глобљавани, ам, т. impf. кога, Belo: Гмізити, им,

} vide ramazama. ftrafen erpressen, mulcto,

Гнежђење, р. (Pec.) vidе гнијежђење. Глог, ш. bet Beipporn, crataegus Гнездигии, им, (Pec.) vidе гнијездити. Linn.

Гнёздитисе, имісе, (Pec.) vidе гнијезГлогиње, f. Pl. pie Set бев Дзеіg диписе. Dorns. Ласно је туђим к 'ем гло- Гнездо, п. (Рее.) vidе гнијездо.

Гнијежђење, п. (Ерц.) дав 9Xijten, ni. Глогов, ва, вo, peg 9Beipporn8, cra- dificatio. taegi.

Гнијездити, им, v, impf. (Ерц.) н. п. Глоговац, вца, т. п. і. Колацу , или KOKOW, der Henne ein Nest machen, wman, ein Stab oder Pfahl von Weiß- nidum facio, impono nido:

dorn, bàculus aut palus crataegious. Гнијездитисе, имсе, т. r. impf. (Брц.) I'horobuna, f. Weißdornholz, liguum nisten, nidulor. crataegi.

Гнијездо, р. (Ерц.) Вав геjt, nidus. Глодање, п. ба в 9Xagen, гоѕiо. Thôj, m. 1) der Eiter, pus. 2) der Düne Глддати, глођем, т. impf, пagen, ger, Mist, fimus, stercus. rodo. .

Гнојав, ва, вo, eiteria , ulcerosus. Гложење , п. Бав Заnten, lіtіgаtіо, Гнојаница , f. Die Pujtei, pustula. Глджитисе, UMCE, 7. г. impf. і Гнојење, а. 1) бав &іtеrn, parulentazanken, jurgo.

tio. 2). Das Düngen, stercoratio. Гложјак, ш. бer 213eigpornyatv, cratae- Гнојипии, им, y. inpf. н. п. њиву» getum.

Düngen ; stercoro. Гложје, п. (coll.) фав 213eipдorniФt, Гнојиписе, јнсe v. г. impf, д. 2, рана. crataegetum (?).

citern, iu pus abeo,

р }

.***

гиње Млапити.

[ocr errors]

movere.

говна

[ocr errors]

Тњавити, им v. impf. Drütet, coldo. Товнен, на, но, оrеіg, merdosus. Тњављење , n. Bag Drticвen, prеssіо. Товнити , им, . impf. ftänfern, rixam Гњam, m. vіdе голијен:

„Носи гњате побљуване на ме — Товнитисе, имсе, т. г. impf, fitbes Тњев, m. Ber gorn , ira.

schmuken, merda inquinari. Тњеван, вна, но, 30rnig, iratnѕ. Товно, р. Ber Dret, stercus. Какви 1 Тњевипін, им, v. impf. 8ürnet, irrito. су му зуби, начинио би од смрзла Гњевитисе, имce, v, г. impf. sürnеп, говна купао. Низ брдо се и говно irascor.

ваља (над који почи, или скаче, низ Гњевљенье, п. фав 3ürnen, ira; irrita- брдо). Без говна не ма ни tio.

(Dungen ist nöthig). Cpeoce crosТње вљив, ва, вo, sabornia, iracun- ном у мосуру! dus.

FÒBHOBâr, m. der Stinkkäfer, scarabaeus Тњецав , ва , во , 1н, п. меб, tal. stercorarius Linu, Тњецован, вна, но, tig (от Зrot) Товновић, m. ein Eomifфеr Zame (port klebrig, male pinsitus (pistus).

говно, q.d, Stercutus): jеcп он неки Тњечење, р. бав Жneten, subactio. говновић, јеспи ! fњечити, им, v. impf. Enetеn, depso, Говноноша , m. Der Orесtträger, qui subigo.

portat stercus : водоноша говноноша, Гњйда, f. Die Riffe, lens (gen. lendis). in der Anekdote vom gefoppter Wassers Тњйдица , f. dim. p. гIьида.

träger. Гњиздо, р. (у Сријему) vidе гнијездо. Говњак, m, ein Pomifфеr Xame ftatt Гњила , f. Die göpfererse, terra figlina, бураг: сшо говњака масла (у приcreta figlina, cf. Грнчара.

повијетки). Гњилипи, им, y. impf. 1) faulen, pu- Говор, m. Bie Xebe, Opraфe, sermo :

tresco. 2) weich werden (vom Dbst), познајем га по говору; чујесе неmitesco.

какав говор. Тњйо, гњила, ло, 1) fаut, putridus. Говорење, u. Das Reen, Ioquela, sermo. 2) mild (von Obst), mitis.

Говорипти, им, т. impf. fpreфen, loго (гоо), гола, ло, паёt, nudus.

quor. Гобела, f. (ст.) in Per 2netoote von Говоркање, п, dim. p. говорење. Calomon: једна гобела у као, дру. Говоркали, ам, dim. 2. говорити. га из кала

Говорљив, ва, вo, Ber gecne jprimt, Тованце, цета, п. dim. 9. говно. loquax. Говеда, f. (coll.) бав Xinspiek, armen- Tòra, m. der Maurer, faber murarius boves.

(meist Find's Zingaren). Говедар, m. Der Xinserbirte, bubulcus. Гогин, на, но, бев гога, fabri murarii. Говедарев, ва, во, vide

говедаров.

год, m. велики празник (у Србији), Говедарина. Х. Бав Ringelo (Sie Bea der Festtag, dies festus.

zahlung des Kinderhirten) merces bus roa, (Pec. n. Cpem.) vide rog.
bulci.

Годеч, m. Rann&name, nomen viri. Говедаров, ва, во, бев #inserbirten, Година, f. Tag Sаbt, annus. Дуга ноћ, bubulci.

или дан, (као) царева година. Говедарски, кa, кo, 1) Ser Rinver. Годиница, f. dim. D. година.

birten, bubulcorum. 2) аdу. auf Rina Годишњак, m. назимац, ein derhirten Art, bubulcorum more. Jahr alt (vom Dieb), annotinus. Говеђи, $a , ke, pom Rinve, bubulas. Годишњй, ња, њe, jäseli. annuus. Говеђина , f. Зав Rinofileifф, caro bu. Годишњица , f. Рав хорtenmal (eit bula. .

Jahr nach dem Tode), convivium fug Говечаца, f. (coll.) dim. 9. говеда : nebre post annum elapsum, cf. Aaka. има двоје, проје говечаце.

Гідомінь , т, поље ниже Смедерева Говече, чета, n. ein kino , (im weites (између Мораве и Језаве).

sten Sinne), bos, vacca, vitulus. To omnp, m. Mannsname , nomen viri ToBhâte, n. das lästige und unberecha roh, (Epy.) (al8 Anhängesylbe) immer;

tigte Einreden, contradictio molesta irgend, cunque, ali -, шпогођ, et iniqua.

којиго), чијгођ, кадго, Бегођ. Говнара, f, vidе говнова

Tojême, n. das Mästen, saginatio. Товнапи, ам, т. impf. lätig unə ohne Гозба, f. час, die Gajterer), convi

Grund widersprechen, objurgare ini- yium. .
que et moleste : иди не говнај ту Гозбовање, п. Зав @aftirex, conviratio.
(опад рече сину, н. п. кад син виче Гозбовати, бујем, у. impf, bep einer
задо на очину уредбу).

Gasterey seyn, convivor a

ta,

н.

[ocr errors]
[ocr errors]

rum.

голим

си ном

запно ,

• „Оптишла је да гозбу гозбује Tonomania, f. die Nadtheit, Mangel ait Гојити, им, y. impf. mäften, sagino. Kleidung, nuditas. Тојилисе, имce, v. 1. impf, fi) majten, Голопрб, ба , бо , mit еntblipten

Bau, fett werden, saginor, opimus fio. ventre nudato į daher l'onomp6, nom. Гојко (Гојко), m. Лаппвпame , nomen propr. viri. ,

„њега зову Голорбе Иво. Foлaf, m. yidе голи син.

Tony6, m. die Taube, coluinba. Голем, ма , мо, grоp, magnus (comp. Голубай, пка, m. hyp. р. голуб. кажесе века) cf, велики.

Голубасп, па , Tao, taubenfár big, Гол??н, f. (Рес. и Срем.) vidе голијен. colore palumbis , columbinus. Голеп, f. eable ®ebirg&gegeno, mons Голубац, пца m. 1) у Пожаревачкој arboribus destitutus.

наији један слари град на Дунаву Голеттан, пнa, нo, Eayt, (оқne 3äи» (Србљи приповиједају да га је зійдала me,) calvus.

Бурђева Јерина ради голубоваГолеш (планина), m. (cпи:)

као голубињаќ--). 2) село код пога „Живо пређи у Голеш планину града. Од Голупца се већ доље поГол син, m. голақ, п. і. војник чињу планине поред Дунава и из

који сам од своје воље за пла- Српске стране. му иде на војску и биjесе. (Ratter Толубињак, m. Ver ZaubenfФlag, coSohn) Name jener Krieger, die, da sie oh

lumbarium. ne Haus und Hof find, nicht verbunden Tony6ubî, ha, he, Lauben :, columbawären init ins Feld zu ziehen , es aber von freyen Stüden um Sold und Tonyuk, m. die junge Taube , pullus Kleidung thun, miles oltroneus. Oby je

columbae. ријеч Турција арамбаша 1304 го. Голубица , f. 1) бie Zaube (235eibфеn), дине донијо с Врачара на Дрину; а colúmba. 2) ein Frauenname , nomen он може бити да је примио од не- puelae. 3) cf. злаптоје. кога Турчина из "Градишта, који Голубичица, f. dim. бав 3äubфен , соје пада био са Србима , и назван lumbula.

што Голубов, ва , во, деr gaupe, columје уза сваку ријеч говорио: голи

bae. си не! Голи су синови само на Голуждрав , ва , во, vide ronymae.

. Дрини били , а од Бијограда доље Голупче, чепка, п. vіdе голубић. звали су бећарима пакове војнике. Голушав , Ba, Bo, ungefieðert, glam

Њиов је славни капетан био Зеко, ber.
који, је славно погинуо на Равњу Гољо, m. vіdе tолић.
(1813).

Гољуждрав , ва , во ,

vide

toлyждрав. Голијевно благо, п. (crt.) fo viel a18 Гомбар; m. (у Сријему, у Бачк. и у големо, geop, ingens :

Бан.) cer УЖnopfmaфer; textor globuloи проносе голијевно благо

rum fibulatoriorum. гелијен, Ж. (Ерц.) дав сфienbein, Гомбарев , ва , во рев ЖnopfmaфerB, tibia.

Гомбаров , ва , во , textоriѕ globuloГолif, m. гољо, беr tadte, nudus : rum fibulatoriorum. удри пиће на голике.

Гомеља, f. намастир у Босни (може Голишав, ва, вo, vidе го.

бити да је сад и пуспі ?): Голобрад, да, до, | unbärtig, im- „И Гомељу на граници сувозГолобрадасп, ma, mo,j bеrbis. Гомила, f. громила, рпа, камара, Головрат, па , mo, mit blopet pals, phara, der Haufe, cumulus. collo pudo.

Tominâne, n. 1) das Aufhäufen , cumaГологлав , ва , вo, mit cntbütten paupte, latio. 2) das Gepolter, wenn etwas capite uudo.

Aufgehäuftes einstürzt, strepitus. Толдгуз, за, зо, паt am $intern, Гомилапи, ам, т. impf, aufbaufen, cuano nudo: „Гологуза сијевала , голо mulo. масло слијевала, а Радичу проп“ Гомілантисе, ласе, т. е. impf, poltern, (некаква узјала гола на вратило, strepo. nа врачала да јој се вапia дeбeo Томирје, п. #loftеr in Sepatiet. скоруп).

Гонии, им, v. impf. treiben, jagen, Голокур, pa, po, ohne фоfet, huda

agito. mentula.

Tohumice, umce, v. r. impf. 1) rich Голомразица , f. вријеме кад је мраз, verfolgen, persequi se invicem. 2) rong

а не ма Кише ни снијега, per Seoft, се зецови, бie pafen rammet, coegelu,

xnt lepores.

ра

« PreviousContinue »