Page images
PDF
EPUB

Ганупи, нем, ride yгaнути..

Твожђа, п. pl. a) bie Sale, laquei. 2) Taobaya, f. eine Art Kleiner Fiiche, pi гвожђа пушчана, п. ј. табанце.

sciculus :: не ма ни гаовице (кажу Гвожђар, т. der Eisenhändler, merрибари кад не ма рибе).

cator ferrarius, Тар, т. дie rupige Sarbe (Єфти), со- гвожђарница, . Sеr ѕіfеаtадеn, taberTor fuligineus.

na ferraria. Тара, f. "rupbraunes Caf, oyis atra, I'вожђарскй, кa, кo, a) eifenhänblerif6, fulіginosa..

ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenbands Тарав , ва , вo, rufig, fulіginosus, ler, more ferrariorum. Гарда,

, f. заграда у Дунаву ће се гвожђе, п. Тав $ifen, ferrum. моруне вашају (од Пореча доље), Гвожђушина, f, augm. p. гвожђе. ein Baunwert in der Donau zum Hau: TB0340h, m. Mannsname, nomen viri sen ange, sepimentum capiendo husoni

(ferreus). Linn,

Гвозден, на, но; tіfеrn, ferreus. Гаревина, f. (augm, ?) vide гар. Гвоздењак, m. 1) копіао од гвожђа, Гарење, з. бав Хирigmaфen, demigra eiserner Kessel, crater ferreus. 2) TB03tio.

ден буздован: узе кадија гвозГарин, на , но, бев fфwarsen Gфаfев, дењак, пе удари нашега Мују над. ovis atrae.

прдењак

cf. оклицнупи. Гарити, им, т. impf. tupig maфen, Где, (Рес,) vide ђе. fuligine denigrare.

Гдегде, (Pec.) vidе гђегke, TapÔB, m. ein schwarzer Hund, canis raeros, (Pec) vide heron. ater.

Гдекоји, којега, (Pec.) vidе bекоји. Гаровљев, ва, во, Be8 rupfarpenen Гдему драго (Pec.) vidе bе му драго! Hundes, canis fuliginosi.

Гдешто, (Pec.) vide ћешно. Гасипи, им, v. impf. Ifфеn, restinguo. Гди, (Срем.) vide ђе. Гасиписе, имсе, т. г. impf. аивfфеп, Гдигди, (Срем.) vidе гђегђе.

extіnguor : гасисе свијећа, ватра. Ггигод, Срем.) vidе kегођ. гап, m, vide јаз.

Гдикоји, којега, (Срем.) vide Бекоји. Гаmалица, f. пп. і. Књига, у којој су Гдиму драго, (Срем.) vide ђему драго. ,

којекакве приповијетке , или гапі- Гдинипо, (Срем.) vide Бешто. be, ein Unterhaltungsbuch, liber ve- The, (Epy.) vide' ke (mit allen Ableia nustior (als Gegensaß von Kirchens tungen). Биф).

Therke, (Eph.) hie und da, passim. Гатало, т. бer Sabelbang, fabulator.. Геак, m. цитор, ein gemeiner unge= Гатање, n, vidе врачање.

bildeter Mensch, homo de plebe. Тапар. m, vidе врачар 1.

Теачење, п, бав Хафеnt sum геак, Гаппара , f, vidе врачара.

appellatio aut simulatio rastici. Гапарез, ва, во , vide галтаров. Геачина , f. augm, , геак. Гaлaрина , f. vіdе врачарина.

Гечиши, имі, v. impf, sum геак наз Гапаров , ва , вo, vidе врачаров. chen, facio rusticum. Tаmати, ам, vide врачати. Гапа.

Геdчнтисе, имсе, т. . impf, ft sum ла баба да није мраза , па освануо reak madjen, simulo rusticum. снијег до гузице ;

Геäчки , кa, кo, 1) бäurift, plebejas. „Стара баба у браконьке гата : 2) adv. bäurisd, rustice. „Хив”. ми синци све су гола говна. Гем, m. Ser Pelitan, pelicanus : смрди Тапіка , f. дав Зеgеngtüd einer Bege:

benheit oder Handlung, res respondens: Temepân, m. vide menepao mit allen по је његова галтка.

26leitungen. Гапіња, f. Grsählung, narratio. Гергеmеr, m, намастир у Фрушкој Tamilîk, m. der Hosenriem, daß Hofens гори.Гергележанин, калуђер из Герband, fascia braccalis.

гелега." Гергелешки, кa, кo, von Take, f. pl. linnene lange Hosen, caligae Гергелег. lipteae.

Герзелез, т. брдо у Будиму. Србљ. Гаћетине , f. pl. augm. 2. гafe.

приповиједају да је некакав ТурГалице, f. pl. dim. б. таfе.

чин из Босне, Герзeлeз Алија Гаћн ак, m, vide ramњнк.

(који се пјева и у пјесмама), ско. Гаһу рине, f. pl. vіdе галептине.

чио на коњу спога брда у Дуна. Tayko, n. Gegend in der Herzegowina. во, за царево здравље кад су ТурГäча, m. Запавпате, поmеn viri (pot. ци освојили Будим. Гаврило).

Ейбак, пка, ко , фiant, piegfam, fleГашење , п, ра8 g#fфеt, restinction xilis.

као гем.

?

Suum..

vocare sues.

care sues.

Гибаница, f. eine 2rt sumen, placentae uredo. 2) (dim. p. главно) кашто је genns.

и главница лијепа вајдица , 'manda тибање, п. Бав Ветеgen, Spiegen, mal ist's Gewinn, wenn auch nur das agitatio, motus.

Kapital zurücgewonnen wird, interdum Гибани, ам, (и гибљем) v. impf. рефе. et sors (sine fenore recepta) lucrum est.

gen, schwenken, wiegen, agito. Главничав, ва, во, н. п. шеница , Гибаптисе, амсе (и гибљемсе), v, r, impf. brandig, robigine corruptus. fich bewegen, moveor, agitor.

Главно, нога, п. Зав Sapital, sors. Гнізда, f. fфӧп getteilete8 й.) gefфтйф. Главња, f. велико дрво што се ложи

tes Frauenzimmer, femina eomta. Ha Bampy, ein großer Baiken Breuns Гиздав, ва, вo, gefmüdt, comtus. holz, lignum; auch ein großes Scheit: Гиздање, п. Сав ёфтücien, comtіо. „Кратке главње, готови угарци; гиздати, ам, v. impf, кипити кога, „Позна Ђеца, гопове сироте. fchmücken, como.

Главњица , f. dim. p. главња. Гнути, нем , v. impf. 1) иmtommen, Главобоља , f. дав topfwer, dolor ca

intereo, 2) за ким, или за чим, fфтаф» pitis. ten, desiderio enecor.

Главоња , m. See Bropeopf, capito. Trių, interj. das Lodwort für Schweine, Taaeypa, f. vox alliciendis suibus.

Глав урина, f. vidе главетина. Гицање, п. бав иnrubige Semegen Ber Главуча , f.

Beine beim Sißen, Liegen sc. irrequies Inabunya, f. die Nabe, modiolus rotae. pedum,

Глад, f. Der punger, fames. Једе као Гіцаписе, амсе, т. г. impf. Die Seine да је из глади утекао.. umbеrwеrfеn beim kiegen, Cigen, mi- Гладан (comp. глађ1), пка, ко , glatt, саrе pеdіbus (?)

laevis. Гицкање,“ п. бав ®isrufen, vocatio Гладан, дна, но, биһgrig, famelicus.

Гладилица , f. брус, што се оштри Гіцкаши, а, т. impf. gigrufen, 'ad коса, или брипіва бријаћа, ВегеФleif:

stein, cos poiitoria. Тіцнупи, нем, v. pt. gigrujen, advo- гладипи, им, v. impf. treibein, mulceo.

Гладитисе, имce, v, r. impf, ft, gläta Главање, п. бав Xagen (perätl.), rosio. ten und Pußen, como me. Глабали, ам, т. impf. пagen, rodo. Гладнепін, ним, (Pec.) vidе гладњели. Глава , f. 1) деr Sopf, caput; он гла- Гладниши, им, (Срем.) vidе гладњени. вом, ее и. Еein ancrer, ipsis simus ille, Гладњепи, ним, v. impf. (Ерц.) bus 2) das Oberhaupt , caput.

gern,

esurio. Глава , ma , o, gropt@pfig, capito. Гладовање, в. дав финgеrn, esurіtіо. Главёпина, f. augm. о. глава.

Гладбваши, дујем, т. impf. bunger, Главиш, па, то, лијеп, н. п. човек, esorio.

или жена , (у Србији, у Босни иу Глађење, п. Зав 8lättent, laevigatio. Ерцеговини, рои Perfonen) fфün, Гламоч, m. pulcher.

„Под Гламочем под бијелим градоу — главић, т. die Eichel, mentulae caput. Thác, m. 1) die Stimme, vox. 2) die Nach: Главица, f. 1) dim. p. глава. 2) баирt risht, nuncius. 3) der Ruf, faina.

des Kohls, Lauds u. dgl. caput bras Глас до неба, а м**а по пепелу. sicae , porri. 3) ein Hügel, cumulus : Гласак, ска, m. 1) dim. он глас. 2) „На Главици више Бијељине

као мала шупљика на гаћама, или Главице, f. pl. vіdе главичине.

на кошуљи, дисфlüфеrtе Cti#arbeit, Главичање, т. дав 3 е, аирtеп (дев opus perrafotum (acu). Kohls), capitatio brassicae.

Гласање, р. 1) дав 23erfayten , fama, 2) Главічатисе, чace, v. r. impf. н. п. ку vidе fесмање.

пус, fthäupten, capitari (de brassica). Гласали, ам, v. impf. правити гласан, Главнине, f. pl. Die auftörner, grana

уіdе fесмати. cannabina.

Гласаtінсе, амсе, т. г. impf. perlau= Главичица , f. dim. 9оп главица.

ten, inaudior. Главни, на, но,

н. п. новци, дав Гласинац, нца m. @bene füslim pon Kapital, sors.

Zwornik:
Главиница , f. (у Србији) berrfфаftlike „Кад изнђе на гласинах равни

kopfjteuer point реrheurаtеtеn perfonen, Гласипи, им, y. imрt. Inеlѕе , fagen,
census capitum maritorum domino sol puncio.
vendus.

Гласилисе, имсе, т. г. impf. "perlаuten, Главница, f. 2) Fer Зran im 23eigen, imaudior,

2

[ocr errors]

}

Гласнік, m, Per Die хафrimt bringt, Глола, f. чељад, п. ј. жене и Беца, Bote, nuncius :

die Familie i. e. Weib und Kinder, Чупић ради да гласник не оде - familia : bе је твоја глота (пипају Tracoeumo, hollaut, clara voce : војници (на крајини кад се боје Ту

„Па подвикну танко гласовипо рака да и не поробе) један деу, Tuaconowa, m. der die Nachricht trägta гога, ) ? Courier, puncius.

Tлоцкање, п. dim. 2. глодање. Tлапи, ам, yidе гледами.

Гло цкапи, ам , dim, p. глодами, Глахнупінсе, немсе, т. г. pf. ein glаt. Глоцкаписе, амсе, у. r. impf. н. п.

tes Aussehen bekommen, restauror. коњи, fit (fфеrѕ еn0) beigtii, port Глачина , f. Die lätte, laevitas.

Pferden, morsicare se. rie, interj. sieh! en,

Глошчић, m. dim. p. глог. Гледање , . Вав Єфаиеп, ѕресtаtiо. Глув (comp. глувью), ва, вo, tаиб, Tледаши, ам (и гледим), v, impf, surdus. fфаи en , specto,

глува неђеља , f. Die Boфe goe бer Гледеће, Кега, п. vіdе зјеница.

Palmwoche, hebdomas quae praece. Гледнути, нем, т. pf. einen 3lid tрип, dit hеbdomada palmarum. cf. бези. aspicio.

мена неђеља. Гледочићи, т. pl. cf.» брадићи (само Глувак , m.

der Saube, surdus. у оној загонетки).

Глувалу , m. глежањ, жња, m. vіdе чланак. Глуво, m. vіdе глувак. Глеmо, р. (Рес, и Срем.) vidе гли- Глуво доба, р. бie 3eit gegen Rit. jemo.

ternacht, da alles stil ist, tempus mea глиб, m. per Roth, coepum.cf. блато,као, diae noctis, cum silent omnia. Глибав, ва, вo, Potbig , lutosus. Глувопа, f. Глигорије , m. Bregor, Gregorius. Глувола, f. 7

dic Laubheit, surditas. Глијешо, р. (Ерц.) yidа длијепо. Глунуши, нем, т. impf. taut mеttеп, Innyo, m. ein langer, tväger Mensch, surdesco. homo longus et piger.

Гљива, f. Der Сфwamm, fungus. Глйста, і. Оer GриІринт, 2Xegenə Гљивешина, f. augm. 2. гљива. wurm, lumbricus.

Гљивица, f, dim. гљива. Гліша , m. (Рес. и Срем.) vide Глишо. Гљиву рина , f. vіdе гљивепина. Tлишо, m. (Ерц.) Һур. р. Глигорије. Гмиза, f. -највише се говори у млож, Глоба, f. Die Beitrafe, muleta.

броју гмизе, и значимале фин. Глобити, им, v. pf, им весь ftrafen, hybe, die Glasperlen, margaritae vimulcto.

treae. Глобљавање, пбар &rрrеffеn уоп Гмизање, п, vide гамизање. Geldstrafen, mulctatio.

Гмiзапи, мижем, уіdе гамиҙати. Глобљавати, ам, т. impf. кога, Belba Гмизипи, им, ftrafen erpressen, mulcto,

Гнежђење , p. (Рес.) vidе гнијежђење. Глог, m. pet 23eipporn, crataegus Гнездиги, им, (Pec.) vidе гнијездити. Linn,

Гнездиписе, имісе, (Pec.) vidе гнијез. Глогиње, f. pl. pie SuФt бев Дзеіре диписе. Born8. Ласно је туђим к 'ем гло- Гнездо, п. (Рее.) vidе гнијездо.

Гнијежђење, п. (Ерц.) та іftеnt, ni. Thorob, Ba, Bo, des Weißdorns, cra dificatio. taegi.

Гнијездити, им, v, impf. (Ерц.) н. п. Глоговац, вца, т. п. і. Колат , или KOKOW, der øenne ein Nest machen, wman, ein Stab oder Pfahl von Weiß nidum facio, impono nido.

dorn , bàculus aut palus crataeginus. Гнијездитисе, имсе, т. r. impf. (Брц.) Глоговина, f. 23eippornbols, lіgnum

nidulor. crataegi.

Гнијездо, р. (Ерц.) бав 9xeit, nidus. Глодање, п. Зав їagen, rosio. Thôj, m. 1) der Eiter, pus. 2) der Düne Tлддати, глођем, т. impf, падеп, ger, Mist, fimus, stercus. rodo.

Гнојав, ва, вo, eiterig, ulcerosus. Гложење, п. дав Заnten, lіtіgаtіо, Гнојаница , f. Die Putei, pustula. Глджиписе, имсе, Ү. г. impf. fi) Гнојење, а. 1) дав &іtеrn, parulentazanken, jurgo.

tio. 2). Das Düngen, stercoratio. Гложјак, m. Bеr Дзеіgpornvai, cratae- Гнојипи, им, V. impf. н. п. њиву» getum.

Düngen , stercoro. Гложје, п. (coll.) фав 23eiforniФt, Гнојиписе, јное v. г. impf, д. 2, рана, erataegetum (?).

citern, iu pus abeo,

гиње Млапиши.

nisten,

[ocr errors]

movere.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

товна

träger.

Гњавяти, им v. impf. Brudent, collido. Говнен, нa, нo, Sredig, merdosus. Fњављeњe, n. Pag Orchen, prеssіо. Говнити, им, y, impf. fläntern, rixam Гња, m. vіdе голијен :

„Носи гњапе побљуване на ме — Товниписе, имсе, т. г. impf ft, pe: Тњев, m. per Nort , ira.

schmugen, merda inquinari. Тњеван, вна, но, 30rnig, iratnѕ. Говно, р. Оer Ored, stercus. Какви 1 Гњёвипін, им impf. gürnen, irrito. су му зуби, начинио би од смрзла Тњевиттисе, имce, v. г. impf. 8ürnеп, говна купао. Низ брдо се и говно irascor.

ваља (над који почи, или скаче, низ Гљевљење, т. ба 3ürnen, ira; irrita брдо). Без говна не ма ни tio.

(Dungen ist nöthig). Cpeoce c rolТњевљив, ва, вo, sibioenig, iracun ном у мосуру! dus.

FÒBioBât, m: der Stinkkäfer, scarabaeus Тњецав, ва , во , 1н, п. меб, tal, stercorarius Linu. Тњецован, вна, но, tiq (yom Brot) Говновић, m. ein Eomifфеr Xame (vor klebrig, male pinsitus (pistus).

говно, q-d, Stercutus): jеcп оң неки Тњечење, р. Вав Жnetеп, subactio. говновић, јесп! fњёчити, им, v. impf. Enetеn, depso, Говноноша , m. Der Orесtträger, qui subigo.

portat stercus : водоноша говноноша, Гњйда, f. Die Riffe, lens (gen. lendis). in der Anekdote vom gefoppter Wassers Тњидицa, f. dim. 2. гында. Гњиздо, п. (у Сријему) vidе гнијездо. Говњак, m, cin tomifфеr саmе tatt Гњила , f. Die Sopfеrеrѕе, terra figlina, бураг: сто говњака масла (у приcreta figlina, cf. Грнчара.

повијетки). Тњйлипи, им, v. impf. ") faulen, pu- Говор, m. Die Rese, Opraфe, sermo :

tresco. 2) weich werden (vom Dbit), познајем га по говору; чујесе не. mitesco.

какав говор. Гњо, гњила, ло, 1) fаut, putridus. Говорење, и. дав Xeben, loguela, sermo2) mild (von Dbft), mitis.

Говорити, им, т. impf. fpreфen, loго (гоо), гола, ло, паt, nudus.

учог. Гобела, f. (ст.) in Per 2netoote von Говоркање, п, dim. . говорење. @alomon : једна гобела у као, дру. Говоркали, ам, dim. p. говорити.

Говорљив, ва, вo, Ber gecne jpriФt, Тованце, цепа, п. dim. 9. говно. loquax. ToBeqa, f. (coll.) das Kindvieb, armen- Tora, m. der Maurer, faber murarius ta , boves.

(meist Find's Zingaren). Говедар, m. Der Rinserbirte, bubulcus. Гогин, на, но, бев гога, fabri murarii. Говедарев, ва, во, vide

говедаров. год, m. велики празник (у Србији), Говедарина. £. Бав Xinogels (0ie Bea der Festtag, dies festus.

zahlung des Kinderhirten) merces bu Год, (Рес. и Срем.) vidе гођ. bulci.

Годеч, т. 2 апnkname, nomen viri. Говедаров, ва, des Rinderhirten, Година, f. Bas Sabr, annus. Дуга ноқ, bubulci.

или дан, (као) царева година. Говедарски, кa, кo, 2) See Riner: Годиница, f. dim. 2. година. birten, bubulcorum. 2) ady. auf Rins Годишњак, m. II. назимац,

ein derhirten Art, bubulcorum more. Jahr alt (vom Bieb), annotinus. ToBehi, ka , he, pom Rinde; bubulas. Годишњи, ња, њe, jäseliф. annuus. Говећина, f, дав Хtnofileifh, caro bu. Годишњица , f. Oak Xoptenmal (eit bula.

Jahr nach dem Tode), convivium fui Торечаца, f. (coll.) dim. 9. говеда : nebre post annum elapsum, cf. даћа. има двоје, проје говечаце.

Годомль , m, поље ниже Смедерева Товече, чепа , n. ein Rino. (im weites (између Мораве и Језаве).

sten Sinne), bos, vacca, vitulus. To omnp, m. Mannsname, nomen viri ToBhâte, n. das lästige und unberech, roh. (Epu.) (als Anhängesylbe) immer;

tigte Einreden, contradictio molesta irgend, conque, ali -, штогођ, et iniqua.

којигођ, чијгођ, кадгоћ, Ђегођ. Товнара, f, vidе говнова

Гојење, в. дав R&iten, ѕаginаtiо. Говнаши, ам , v. impf. lönig uns ofne Гозба,

f. часті,

die Gajterer, conviGrund widersprechen, objurgare , ini yium. que et moleste: иди не говнај шу Гозбовање, п. Вав @atirex, conviratio. (отац рече сину, н. п. кад син виче Гозбовати, бујем, v, impf, бер сies задо на очину уредбу)

Gasteren regn, convivera

[ocr errors]

га из кала

во,

н.

2

[ocr errors]

син ,

rum.

го лим

си ном

зато

• „Тишла је да гозбу гозбује и Toomaa, f. die Nadtheit, Mangel ait Тајипи, им, т. іmрt. müteli, sagino. Kleidung, nuditas. Тојионсе, имce, v. 1. impf, fid) majten, Голопрб, ба , бо , mit еntblipten Заиф,

fett werden, saginor, opimus fio. ventre nudato į daher l'onomp6, nom. Гојко (Гојко), м. Запngname, nomen propr. viri,

„њега зову Голопірбе Иво. Foлaf, m. yidе голи син.

Tony6, m. die Taube, columba. Голем, ма , мо, grоp, magnus (comp. Голубай, пка, m. hyp. р. голуб. кажесе века) cf, велики.

Голубасші, mo, taubenfärbig, Голн, f. (Рес. и Срем.) vidе голијен. colore palumbis', columbinus. Голел, f, table @ebirggegeup, mons Голубац, пца m. 1) у Пожаревачкој arboribus destitutus.

наији један спари град на Дунаву Голепіан, пина, но, xay, (оқne Заи. (Србљи приповиједају да га је зндала me, calvus.

Ђурђева Јерина ради голубоваГолеш (планина), m. (с:)

као голубињак-). 2) село код лога „Живо пређи у Голеш планину. града. Од Голупца се већ доље поГоля m. ' голаћ, п. ј. војник чињу планине поред Дунава и из

који сам од своје воље за пла Српске стране. ту иде на војску и биjесе. (zatter Голу бињак, m. See Laubenimlag, coSohn)Name jener Krieger, die, da sie oh lumbarium. ne Haus und Hof find, nicht verbunden ronyounî, Ha, he, Lauben -,columbawären init ins Feld zu ziehen , es aber von freyen Stüc en um Sold und Tony uk, m. die junge Laube, pullus Kleidung thun, miles ultroneus . Oby je columbae. ријеч Турција арамбаша 13o4 го. Голубица, f. 1) бie Saube (233eibфеn), дине донијо с Врачара на Дрину; а colúmba. 2) ein Frauenname , nomen он може бити да је примио од не pиelae. 3) cf. златоје. кога Турчина из Градишпа, који Голубичица, f. din. бав хибфеn , соје тада био са Србима , и назван lumbula.

што Голубов, ва, во , Set Eaube, columје уза сваку ријеч говорио: голи

bae. Голи су синови само на Голуждрав , ва , во , vidе голушае. Дрини били , а од Бијограда доље Голупче, чепта , п. vіdе голубић. звали су бећарима пакове војнике. Голушав, ва, во, инgefiepert, glas

Њиов је славни капетан био Зеко, ber.
који, је славно погинуо на Равњу Гољо, m. vіdе tолић.
(1815).

Гољуждрав , ва , во , vide toлyждрав. Голијевно благо, п. (crn.) foviet al% Гомбар; m. Сријему, у Бачк. и у големо, grop, ingens :

Ban.) rer Knopfmader, textor globuloи проносе голијевно благо

rum fibulatoriorum. L' aujen, f. (Ep.) das Schienbein, l'OMSâpes, ba, Boldes Knopfmachers, tibia.

Гомбаров , ва , во , textоriѕ globuloГолif, m. гољо, беr tadte , nudus: rum fibulatoriorum. удри пиће на голике.

Гомеља, f. намастир у Босни (може голишав, ва, вo, vidе го.

били да је сад и пуспі ?): Голобрад, да, до, unbärtig, im „И Гомељу на граници сувозГолобрадаслі, та, mo, bеrbis. Томила, f. громила , рпа, камара, Головрап, па, mo, mit blopem pag, рњага, беt paufe, cumulus. collo pudo.

Tominâne, n. 1) das Aufhäufen, cumuГологлав , ва , вo, mit еntbl@ftеn paupte, latio. 2) das Gepolter í wenn etwas capite uudo.

Aufgehäuftes einstürzt, strepitus. Голдгуз, за, зо, паtt am intern, Гомнілати, ам, v. impf, aufbäufen, cuano nudo: „Гологуза сијевала , голо mulo. масло слијевала, а Радичу проп“ Гомілатисе, ласе, т. Т. impf, poltern, (некаква узјала гола на вратило,

strepo. nа врачала да јој се ваnia дeбeo Томирје, п. ЖІpter in froatiеt. скоруп).

Гонии, им, т. іmрt. treiben, jagen, T'onokyp, pa, po, ohne Holen, nuda

agito. mentula,

Tonnmice, uimce, v. r. impf. 1) rich Голомразица , f. вријеме кад је мраз,

perfolgen, persequi se invіcеm. 2) гоне а не ма кише ни снијега, беr rofit, ce seyoBH, die Hajen rammeln, com gelu,

wat lepores.

D

сине!

« PreviousContinue »