Page images
PDF
EPUB

genus.

Тіспава,

feg

rum.

госпо

оста

Тонце*, цепта, п. (у Србији и у Босни Dame, domina. 2) eine Gattung

по вароцима) ружг, која се још ни- Schwamm, der Heilkräfte zugeschries је расцвјептала, него тек напупила,

ben merten, font кнегиња, fungi eine Rose, die fo eben die Sinospe ges öffnet, rosa recens.

f. Frauenname, nomen Гоњење, р. дав Хreiben, agіtаtіо, 2) minae. дав Xamneln Der Safen, coitus lepo- Гіспин, на, но, der Frau, dominae.

Госпино биље , п, Сübols, glycirrhiTopa, f. das Gebirge, mons.

za glabra Linn. Торажде, п. варош у Ерцеговини : Господ (Бог),

m. Sеr реre, Dominus ; „Док је мени соко Синан паша „Помог'о га Господ Бог у Горажду на Ерцеговини —

„Теко ти га Господ сачувао торак (comp. горчі), pкa, кo, vide грн. „Брипке сабље Анђелија Вука--тој акнути, не, vidе тркнути. Господа, f. (coll.) pie perrn, domini. Topâhija, f. (cm.) Dranien, Arausio : Господар , m. Bеr реre (igentbümer), „Ето на те војске небројене : Adominus, дестitnѕ ја сам

Седам краља, од седам земаља, дар од пога; ми нијеси нада мном и девојка Англијска краљица

господар. „С Дуко зеліом од земље Го. у Србији до 1804 године само су ране

Турке (и то бегове и спанје) зваТоре (у Ерц, говорисе и горје), обеп,

ли господарима (као и сад по Босни supra.

и по Ерцеговини) ; а од онда су Торғње, п. Зав Brennen, ardor.

звали господаром Црнога БорТрети, рим, vidе горјенти,

ђија, и остале поглаваре и возтрица, f. dim. р. гора,

воде, који су власні у рукама имаTopjanik, m. Gebirgsbewohner, monti- ли, као и сад шпо зову Милоша

cola , montanus: вуче горјаниче! Обреновића, и оспіaлe кнезове, Topje, (Epy.) vide rope.

који власт у рукама имају и заповиTopjели, рим, v. impf. (Ерц.). brena једају, у Сријему пак и у nen, ardeo.

лим Њемачким државама, зову и Горњак, т. н. п. вјештар, камен во- најмањега трговчића господаром. денични, беr оbеn it, pon

oben усрбији су отприје знапіније Србље, kommt, supernus, desuper veniens.

свињарске трговце , звали Горње чело, п. vіdе зачење.

газдана. Горњи, ња, њe, oker, superior. Господарев, ва, вo, vidе господаГорњізeмaц, мца , n. Sеr оberlänser,

ров. incola terrae superioris.

Господарење, п, дав 3efehlet, perr= Горьдземскі, ка ,ко, 1) обеrländifф, schen, dominatio,

e parte superiori. 2) adv. oberländisch Tocnogápumu, HM, V. impf, befehlen, more incolarum terrae superioris.

berriden, dominari. Торосит, па, шо , gebirgig, montuo- Господаров, ва, во, бев феrеn, do

mini. Торопадан, дна, но, mahnjinnig, fu- Господарски, кa, кo, 2) Sen госпо

Aapen' gehörig,

dominorum. 2) adv. Торопадник, m. Ser 2Babnjinnige , Ra= wie ein rocnogap, domini more. fende, furiosus.

Господин, т. деr err, dominus. у Горопадница, г. Nie Babnjinnige, fu- Србији само цара и краља (у пјес

мама), пашу (у пјесмама, а у гоТорски , кa, кo, Bebirg8: , montanus. вору му кажу: учесіпити пашо!) Тор, цица, f, слачица, беr Cenf, si- владику, архимандрита, игумна napi.

(у пјесмама , а у говору: „ oчe иГорушични, на но, н. п, зрно , Genfe, тумне !), пропу и учитеља (и және sinapinus.

1. Бекога ђелића у кући : свекра, или Торчіна, f. Die Bitterfeit, amaritudo.

евера) зову господином; а у СриTica, m. (у Бачкој и у Сријему) бет јему и у осталим Њемачким држа

Herr (als Eigenthümer), dominus, cf. вама господин значи оно, што у господар.

Србији господар. Төсин, на, но , бев госа, domini ; го. Господинов , ва, вобев феrеn, do

сино му щане (ein eфeltport per mini. Batscher).

Господичић, m. Bеr junge Serr, doТёсиница, f. Die Srau еіnев госа ,thera. micellus

(?), filius

domini (herilis Төспа, f. 1) (hyp, v. госпођа) $хаи, filius.)

као

sus.

riosus.

riosa.

!

Господовање, n. Вав gepen wie einев (у сријему у Бачк, и у Бан , пасуљ ), господин, vita splendida.

die Fasole, faseolus vulgaris Linn. Господовали, дујем, v. impf. Leben Граб , m. Die Beipbuфе, carpinus betu

wie ein Serr, splendidam vitam dego. Тlus Linn, . господски, кa , ko, 1) Sen Seren geрӧа Грабанцијаш , m. cf. врзино коло.

rig, dominorum. 2) аdу. mie ein гос- Грабанцијашиіп, кa, кo, 1) pererimei. подин , domini more.

ftеrift, veneticorum : узе оно његово Господство, f. vіdе госпоство. грабанцијашко јапуніце 2) adv, berel= Iocnoha, f. 1) die Frau, Dame, domi- meisterisch, ut veneficus, ut magus.

na. 2) велика и мала госпођа, беr Грабеж , m. See Хаиб, rapina. kleine und der große Frauentag, fe- rpabük, m, der Weißbuchenwald, carpi

stum assumptionis, et natale В. М. V. netum (? Lipn.) Тоспођин, на , но, беr Seau, dominae. Грабити, им , v. impf 1) greifen, raf= Госпођин дан, h, vidе госпођа 2. fen, rapio, 2) rechen, pectine colligo Госпођица, f. dim. р. госпођа.

foenum. Госпођица, f. cf, Златоје.

Грабић, m. eine junge Beijouфе, carГоспожда, f. (ст.) помози госпождо pinus betulus Linn.

жива Богородице (кад се моле Бо. Грабље, f.pl. (аиф грабуље) Der Reфen, ту)! vidе госпођа.

ресtеn foenarius. Све су грабље , неГоспоја, f. vіdе госпођа.

Ma enaa, es iind lauter Egoisten, nonГоспојин , на , но, vidе госпођин. nisi sibi favent. Госпојина , f. велића, или мала, vide Грабљење, п. 1) рав Xaffen, raptus. 2)Бав госпођа 2.

Rechen, collectio ope pectinis foenarii. Госпојица , f. dim. 9. госпоја. Грабов , weigb üben, carpini bеtuli. Госпоство, р. 12ав реrrеntbum, do-. Грабовина , f. 53eipbuhenbols, lіgnum Госпдшпина , f.7 minatus.

carpini betuli Linn. Госпp, m. (im eфerse. mit einem zебеп: Грабуље , f. pl. vіdе грабље.

gеtаntеп ап прднути) ftatt господар. Град , m. Die Seitung, arx. Гісп, m. Der Bajt, hospes : отишао Град, m. муча , деr pagel, grаndо.

у госте. Ако не буду госпи биjec- Градачац, чца т. и варош у ни , не ће бипни кућа пијесна.

Босни : Гостиница , f. Зufluk von &&ften, hospi. „Упече им од Градачца Дедо— tes frequentes:

традачків, кa, кo, von Градачац. „Седам кућа једну козу музе, Градина , f. 1) беr Заип , sepes. 2) бер „Још се вале да се добро ране : Garten, hortus. 3) augm. von rpâg. „Да им није млоге госпіинице Градиница , f. dim. . градина. „Од сира би ћуприје зидали, Градити , им, у. impf. 1) machen, ver: На суруци воденице 6” уљеле. fertigen, condo, н. п. опанке, кућу Госпионица, f. рав ®atbau8, deverso

цркву, мост, гусле, гаде, седло rium.

и т. д. 2):(у Сријему и у Бачкој) і. Госпити, им , v. impf, bewirthen, con- 9. јебапи , futuo : градио му малтер. vivium praebeo.

Градиписе, имice, v. r, impf. 1) fib su Гоститисе, имсе V. r. impf. gastmas etwas machen, e spielen: rpaan ce leu, convivor.

да је учен. 2) није. лијепа, него Готов , ва , во, 1) беrеіt, paratus. 2) се гради, fie fф minft fіф.

baar (Geld), praesens, paratus. Градић, m. dim, p. град. Головина , f. Die Saarfфаft, peculia Градишка, f. (нова и стара) in Bee numerata.

flavonischen Grenze. Готовипи , им, v, impf. н. п. вечеру, Градиште, п. beipt ein Stäst) en» art ручак, bereiten, paro.

der Donau , zwischen Nam und Golua' Готовљење, в. дав Зereiten, praepa- baz, mit Ruinen. ratio.

Градски , кa, кo, н. п. врата, Fes Готово, beinabe, faft, fere: не ма го. stuugs., arcis. ліово, ни једнога ; голово не зна Грађа, .. (coll) бав Заи • Лаtеriаl,

materia. Touka, f. der weibliche Gast, hospes, Tpahahih, m. einer aus der Festung, hospita.

incola arcis. Гошљење, р, бав &aftiren, conviratio.

Грађанка , f. inpopuerin Ser Seitung,

femina ex arce. Тошћин, на , но , Bet Baftfreunpinn, Трађанск , кa, кo, ) Xeftung® :, агhospitae..

cis. 2) adv, wie грађанин, mоrе hоmі. Грad, m. (у Ерц. играг), граа или гра

[ocr errors]

Hilma.

DUI ex arce.

Грађанче, чeтa, n. ein junger Seftungв. Грашка, f. ein Safotentorn, granam fabeidohner, juvenis ex arce.

seoli. . Грађење, дав Лафеn, confectio, Грашчица , f. dim. 9. грашка. Трija, f. (у крајини Неготинској и у грба, f. See $öter, gibbus. 1рној ријеци) vidе говор.

Грбав, ва, вo, büterig, gibbosus, Грејање , п. vіdе говорење.

грбина , f. vіdе леђа. Трајали, јим, vidе говорити, I preu, m. eine Art Flußfischi pisciculi Гракнути, нем , v. pf. повикали на

genus, кога, Товfфереп, соnсlаmо, Гракиу- Гргур , m. Breaor, Gregorius. ше као на бијелу врану.

Гргутање, п. дав віrren, gemitus. Трактање, р. дав trägen, crocitatio. Гргуталпи, гућем, v. impf, girren, Трактати, гранһәм, . impf. Erdф. Гогушнути, нем, v. pf. I gеmо. 1e1, crocito:

Грдан, т. 9Xann&name, nomen viri. Не внј вуче, не гранки гавране : Грдан (грдан), дна, но, bäplib, foedus: „Не платии ми по гори јунака

,,Ако пије умеани вино, Трана, f. Der 3meig, fiоnѕ.

„На грдне му ране излазило Транаті, іn. Der Branat (@tein), lapis Грципи, им, v, impf, bägli maфen, granatus. .

foedo. Транаті, а, пio, Gjtig, ramosus. Грдитисе, имce, v. г. impf. einancer Граница, f ) eine art &іфе, quer- schimpfen, conviciari invicem. cus zenus. 2) Gränze, finis, limes, cf, SpAo6a, f. die Häßlichkeit, turpitudo. крајина.

Грђење, п. . Тав дükli, machen, Da® Граничар , m. (у Сријему и у Банаmy) Schimpfen, foedatio. der Grinzer, miles limitaneus.

Гребање, п, дав Жraden, Yulneratio Граничев , ва, во, н. р. жир, von Ber ope unguium.

rpaknija Eiche, certae quercus, Требати, бем, vidе грепспи. Граничевина, f. Tag pols yon per гра- гребаптисе, бемсе, vidе грепсписе,

Hma : (siche, lignum certae quercus. Гребён, т. 1) біekrampel; carmen. 2) Граничење, p, vide мeђење.

die Schultern des Pferde humeri eГраничипи, им, y, impf, gränger, f- quini, 3) der hervorragende Theil eis *uitimus sum. cf. међити.

nes steilen Felsen, promontorium, wie Транупи, не v, pf, bеrроrіtrаblеn (von

bei Пореч. *ber" conne), effulgeo :

Гребенања, f, pie framрlеrin, carmiga. „Грани сунце да огријем руке

trix. „Ни свaнуло ни сунце грануло Гребенање, п, дав ЯrämpeIn, carmiГрінчица , f. dim, p. грана.

natio,
Грање, а. (coll.) дie gipeige, frоndеѕ. Гребенати, ам, v. impf, trampeIn, car-
Граов, ва, во, н. п. лист, чорба, "mino.
Fusolen , faseolinus (?).

Гребецпак мач, m. (ст.)
I paobúume, n. Acker, aus dem Fafalen ge- „Сијевају мачи Гребештаци

baut gewesen, ager,olim faseolo consitus. Ipega, f. der Balke, trahs,
Трораспi, mа, но, шарен као да Грёдељ, m, 1) Der Pflugbatten (ber
је граом посут (н. п, кокош, очи), Brenpet), 2) планина у Ерцеговини.
buntscheckig, varius.

Гредица , f, din. 9. греда. Траӧровина , f, дав Safоlеntroy, stra- Греу рина, f, augm, p. греда. men faseoli.

Ipêj, m. (Coem.) vide roue. Трасуљ, m. in Ber 2netoote vom Відеи. Трејање, р. (Рес. и Срем.) vidе гријање,

ner, bеr auf pie frage, oh er граа обен Грејати, јем, (Рес. и Срем.) vidе триfiacyna essen wolle, antwortete: rpa- јати,

суља (р. і. бедев, гра ип пасуљ). Греда, f. (Рес, и Срем.) vidе гри. Грачаница, f. варош у Босни :

јоша. „И касабу равну Грачаницу - Грепспи, ебем, v. impf. Pragen, Eral. Грачаница црква, К.

len, scabo. „Збор зборила господа ришћанска грепсписе, ебемсе, т. к. impf. Erallen, „Код бијеле цркве Грачанице

scabo: гребесе мачка, бie &age tralt. Граша, f. hyp. , гра: да ни да мајка Греш, ш. тране (жене говоре феци).

Грешан, шна, но, (Рес, и Срем.) viГрашак, шка, m. bie &tbfe, pisum. de грјешан. Грaшaрa, f. (tomifd)) бie Bohnenflintе Трешење , п. (Рес. и Срем.) vidе гри. d. i. der Hintere , telum fabis plenum јешење. i, e. podex crepitum edens.

Греципи, им, (Рес. и Срем.) vide Грашина, f. angш. р. гра,

гријешиши.

mosus.,

numuli genus.

Грешитисе, имce, (Рес и Срем.) тi. Грлапі , па , mo, Ser, eфeepbals, cla• de гријешиписе. Грешка, f. (Рес. и Срем.) vidе гри- Грлашце (трлашце), п. vіdе гръонце. јешка.

Грлипи, им, v. impf. umarinet, amГрешљика, f. Das tüfфеl (беr Deeper), plexor.

Грхитисе, имсе, v. r. impf. fich umat. ТрешнR, m. (Рес. и Срем. ) vide men, invicem, se amplecti. грјешник.

Грлић, f. н. п. у пушке , или у олбе, Грешница, f. (Рес. и Срем. ) vide 1) der Şals der "Flasche, collum lam грјешница.

genae. 2) das Ende des Flintenlaufs i Грива, f. Die Ränne, juba.

extremun canalis ignivomi. гріваст, та, то, н. п. пас, wеір ит Голица , f. Die Eurtectаube, turtur. den Hals, collo albus.

Теличић, m. Das Зunge, Ber gurteltaибе, Гривна. f. 1) гвоздена карика, што pullus turturis. : држи косу за косишце, беr Gen= Геличица, f. dim. p. грлица. fenfing.' 3) наруквица (сребрна, грличји, чја, чје, беr Surtettauben златна или од пиринча), бав 2 т. turturum. band, armilla.

грло, р. 1) дie Burgel, guttur. 2) бic Гривњаш, m. л. і голуб, sie grägere Stimme, vox, guttur: uma l^ujeno art der Holztauben, palumbes.

грло. 3) бав @tut, caput: има деI pibo, m. ein Hund mit einem weißen сет грла говеда на рани. 4) бie Xəba Kranze am Hale, canis collo albo.

re vom Strumpf, fistula, canalis tiГрижа; f. бав Заифgrim men, tormina. -bialis. гриз, m. Tag balbperbaute Butter і грља, f. hyp. 9. грлица. Magen, 3. B. des Odhlen, pabulum rpreise, n. das umarmen, amplexatio. indigestum. .

TÔM, m. eine Art Eiche, quercus genus. Тризење, р. Вав Beigen, Sffen, morsus. грмін , m. Der Siben mals, quercetum. Грізина, f. augm. . гриз.

Грмина,

**,

augm. p. грм. Гријак, m. Лаппвпаnie , nomen viri. грмни, ми, (Срем.) vidе грмљепти. Гријање, п. (Ерц.) бав 2Bärment, cale- Грмић, m, dim. on грм. factio.

грмљава, Т. 1 дав Зомпеrn, tonitru. Гријанти, јем, у. inpf. (Ерц.) 1) mars грмљавина, f. met, calefасio. 2) сунце грије, fфеint, грмљен, ми, v. impf, (Ерц.) допner, lucet sol.

tono. Рpje, грija, m: (Ерц.) бie Sunse, Грмов, ва, вo, Ser &іфе, Simens, peccatum.

quercinus. Гријешан, шна, но, (Ерц.) vide грје- Грмовина, f. дав ©іфеиқols, lіgnum

querciuum. Гријешење, р. (Ерц.) бав Güntigen, Грнало, п. даска насађена , на дрво, peccare.

као грабље, пе се жито грhе на“ Гријешити, им, v. impf. (Ерц.) juna гувну (у Бачкој), cine 2rt Reфen, digen , pec : не гријејци душе.

rastri genus. Гријешишисе, имce, v. r. impf. (Ерц.) Грнац, нца, т. 1 (доље преко Моsündigen, pecco.

Грне, непia, n. dim.раве) беrkopf, olla. Гријешка , f. (Ерц. ) кад се уводећи у

уіdе лонац. брдо прескочи један зубац.

Грнуши, нем, у. pf. sufammеnfфаrrеп, Гријопа; f. (Ерц.) vidе грије.

corrado. Гріспи, гризем, v. impf. beigen, mor- Грнчара, f. (доња и горња) Два села , deo.

у Јадру. Више пије села на једном Грјешан, шна, но, (Ерц.) 1) fünsis, брду (које се зове Гњила — Срео peccatotius (?), improbus. 2) грјешно сам га көд Гњиле -) копа се лонAujeme, unschuldig, innocens.

чарска земља, а лонци се сад граГрјешнік, m. (Ерц.) беt ейпфее, рес- де у другом селу (у Коренити) виcator.

ше Грнчаре. У ніој околини сад не Грјешница, f. (Ерц.) бie Gunterii, зна нико што је генац, него сви peccatrix.

говоре лонац. Гри, m. Ber Brieфe, Graecus.

Гроб, m. Вав &tab, sepulcrum. І бк (comp. грчӣ), кa, кo, bitter, amarus. гробак, пка, m. dim. . гроб. гркиња, f. Бie Brіефіn, graeca. I pobre, n. der Gottesacker, 'coemeterium.. Гркљан, m. pie Opciferühre, oesophagus. Гробница, f. рака, дie Brabbəblе, seГркнутпи, не, v. unpf. etmq8 bitter fеуп, subamarus sum.

I poale, A. (coll.) die Trauben, uyae.

шан.

pulcrum:

[ocr errors]

Опремио га у суво грожђе (6at ion Грічански , кa, кo, bon Гроцка. zu Grund gerichtet).

Гріп, m. Bеr piafter (von 40 para), Грожење, п. бав Сфаидеrn, horror. monetae Tarcicae genus. Грзан, зна, но, (сп.) 1) traubenrei), Грошић, m. Ber- (беutfфе) Brofфеп, uvifer :

grossus (monetae germanicae genus). „Па он-ломи грозна винограда

Грпање, . дав Зиjаm mеnjаrrеп, сог2) грозне сузе :

rasio. „Грознијем се сузам” упрљало - Грплати, грћем, у. impf. 3ufammenә грозне сузе ваља —

Ich arren, corrado. Трозд, m. pie Braube, uva,

Груб, ба, бо, grоb, crassus. Грозда, f. hyp. 6. Гроздана.

Грубан, m. Ranuname, nomen viri. Гроздана , f. Sraueiiname, pomen fe- Грубац, пца, m. Xann#name, pomen minae. .

viri. Тръздан, зна, но,

cf.

грозан 1. Грубач, m. Лаппвпате, nonen viri. Гроздић, m, din. p. грозд.

Грабета, m. Xannвпате , nomeo viri. Грузитисе, имce, v. г. impf. (фаидеrt, Гру беша, m. 27anneпaтe, nomen viri. horreo.

Грубијан, т. (у Сријему, у Бачко и у Грозница, f. Вав $ieber, febris.

Hah.) der Orobian, homo moribus run Грозничав, ва, вo, fieberhaft, febricu- sticis. losus. 2) Fieber verursachend, febrifer, I pyhkjahcmBo, n. die Grobheit, rusti3. 8. вода.

citas. . Троіmање, п, бав Raffeln аивgefфütte. Грубиша, m. Xann&name, nomen viri.

ter Nüsse, strepitus nucum projectarum. Spynòka, f. die Grobheit, crassitudo. Троймати, икем, y, impf. н. п. грои- Грување, п. а) бав $raфen, 3. 3. Ber Ку ораси, raTeln, concrepito.

Kanone, sonus tormenti. 2) das Salas Троклање, , rіdе граклатье.

gen mit Krachen, verberatio. Трокпапи, грокћемі, vidе гранпати. Грувати, ам, т. impf. 1) Реафеn mie I ÔM, m. der Donner, tonitru.

die Kanone, tono. 2) schlagen mit Kras Тромила, f, vidе гомила.

dhen, percutio cum sonitu. Громилање, р. vіdе гомилање. Груда, f. Der &lumpen, glеbа: груда Тромилапи, ам, yidе гомилапи. сира, снијега. Тромилашисе, ласе, vidе гомилатисе. Грудање, п. Фав 23erfen mit Офnees Громовні (тромовний), на, но, н. п. ballen, lusus pilis niveis.

cmpujena, der Donnerkeil, fulmen. Грудаписе, амсе , v. г. impf. fi, mit Тромовник Илија, m. - Ber Donnerer&liав, Schneeballen werfen, ludo pilis niveis. Elias tonans (cui tonitrua obtigere in TpyaBa , f. vide груда. coelis):

Груди, груди, f. pl. vіdе прси. „Њу ми пиша Громовник Илија. Грудица, f. dim. р. груда. Трбница, f. (роп грло) бie Braune (бен Гружа, f. 83egens in per Шумадија. Schweinen)', angina.

Груја, m. (Рес. и Срем.) vide Грујо. Грбничав, ва, вo, teblfüФtig, angina Грујица, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri. Jaborans.

Грујо, m. (Ерц.) hyp. 9. Грујица. Трентуља, f. vіdе грошуља..

Грумен, m. н. п. соли, земље, Ber Тренули, нем, v. pf. betabftürsen (wom Klumpe, gleba. Regen , Ebränen, jerabgefфuttеltет Груменҷић, m. dim. 9. грумен. Obit), defluo.

Грумење, п. (coll.) Жumpen, glebae. Грења, f. ein Seutzweig Ser Sirfфе, грумичак, чка , m, vide груменчик. ramulus cerasi plenus fruclu.

Грунупін, нем, у. impf. 1) ertraфen, Троњица, f, dim, y. гроња.

concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum Тропі, m. lаutee gaфet, cachinnus: strepitu percutio. насмијace гроопом;

Грузшање, р. бав Жäfen per mit, coa„Бевојчица воду тази

gulatio lactis. ноге јој се 6јеле

Грушалисе, шace, v. r. impf, п. ј. } „За њом момче коња јаше

млијеко, gerinnen, cogi. грооптом се смије

Грушевина, f. gerennene Rilm, lac Тропска , f. vide Гроцка.

coagulatum. Трошуља , f. као бројенице од ораа, Грцање, о. Вав 23aten (з. 3. in bobет или од љешника, фіn frans Riffe, Schnee), incessus ut per altaş nives.

Грцали, ам, v. impf. Waten (in рођем I poilka, f. 1) Städtchen an der Donau, Schne), incedo ut per altas nives. zwischen Belgrad und Smederewo, ror, m. der Frampf, spasmus: yeambo 3) Eluß, der sie durchfließt.

ми грч ногу.

[ocr errors]

corona nucum.

« PreviousContinue »