Гонџе*, џема, n. (у Србији и у Босни по варошима) ружа, која се још ни је расцвјешала, него мек напупила, eine Rose, die so eben die Knospe ge= öffnet, rosa recens. Гоњење, д. 𐐨аз Ereiben, agitatio, 2) Das Rammeln Der Safen, coitus lepo

rum.

Topa, f. Das Gebitge, mons. Торажде, п. варош у Ерцеговини: „Док је мени соко Синан паша ,, у Горажду на ЕрцеговиниГорак (comp. горчи), рка, ко, vide То акнути, не, vide гркнути. Горанца, f. (см.) Dranien, Arausio : „Емо на те војске небројене :

Седам краља, од седам земаља, ,,И ђевојка Англијска краљица „С Дуком земом од земље Горание

Торе (у Ерц. говорисе и горје), oben,
supra.
Горење, п. да3 Brennen, ardor.
Тереми, рим, vide горјеши.
Горица, f. dim. v. гора.
Торјаник, m. Bebirgsbemohner, monti-
cola, montanus: вуче горјанице!
Topje, (Epu.) vide rope.

Горјеми, рим, v. impf. (Ерц.) brenneh, ardeo.

Торак, м. н. п. вјетар, камен воДенични, дer oben int, von oben Fommt, supernus, desuper veniens. Горње чело, п. vide зачеље. Горњи, ња, ње, обег, superior. Торњоземац, мца, m. Der Dberländer, incola terrae superioris. Горњоземски, ка, ко, 1) Dberlänbifd), é parte superiori. 2) adv. oberlänvijd, more incolarum terrae superioris. Торовим, та, mo, gevirgig, montuo

sus.

Горопадан, дна, но, mahufinnig, fu

riosus.

Торопадник, m. Der Nahnfinnige, Nasende, furiosus.

Торопадница, f. Die Wahnfinnige, fu

riosa.

Горски, ка, ко, Gebirg8;, montanus. Торушица, f. слачица, бег Eenf, sinapi.

Торушични, на, но, н. п. зрно, Genfs, sinapinus.

Торчина, f. bie Sitter eit, amaritudo. Toca, m. (у Бачкој и у Сријему) дег Herr (als Eigenthümer), dominus, cf. господар.

Госин, на, но без госа, domini; госино му шане (ein deltmort Der Batscher).

Госиница, f. Die Frau eines roca, hera. Госпа, f. 1) (hyp. 5. госпођа) Trau,

7

госпо

дар од мога; ми нијеси нада мном господар.

У Србији до 1804 године само су Турке (и то бегове и спаије) звали господарима (као и сад по Босни и по Ерцеговини); а од онда су звали господаром Црнога Борђија, и остале поглаваре и бојводе, који су власт у рукама имали, као и сад шпо зову Милоша Обреновића, и остале кнезове, који власт у рукама имају и заповиједају. У Сријему пак и у

осма

лим Њемачким државама, зову и најмањега трговчића господаром. УСрбиjи су о прије знатније Србље, свињарске трговце,

као

газ д а м а.

звали

Господарев, ва, во, vide господа.

ров.

Господарење, n, 𐐨аб Sefellen, Serr= schen, dominatio. Господариши, им, v. impf. befehlen. herrschen, dominari. Господаров, ва, во, без Gerrn, do

mini.

Господарски, ка, ко, 1) ден госпо

дареn gehörig, dominorum. 2) adv. wie ein господар, domini more. Господин, m. Der Serr, dominus. y Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а у говору му кажу: „чеспими пашо!“) владику, архимандрита, игумна (у пјесмама, а у говору:,, оче игумне!), прому и учитеља (и жене ђекога ђетића у кући: свекра, или ђевера) зову господином; а у Сријему и у осталим Њемачким државама господин значи оно, што у Србији господар.

Господинов, ва, во, без Serrn, da

Тосподовање, n. баб себеп mie cines господин, vita splendida. Господовами, дујем, v. impf. Leben mie ein Serr, splendidam vitam dego. Господски, ка, ко, 1) Den Serin дево. rig, dominorum. s) adv. mie ein господин, domini more. Тосподство, f. vide госпоство. Госпођа, f. 1) bie frau, Dame, domina. 2) велика и мала госпођа, бес kleine und der große Frauentag, festum assumptionis, et natale B. M. V. Тоспођин, на, но, ber Frau, dominae. Тоспођин дан, m. vide госпођа 2. Госпођица, f. dim. v. госпођа. Госпођица, f. cf. Златоје. Тоспожда, f. (cm.) помози госпождо жива Богородице (кад се моле Бо, гу)! vide госпођа. Tocnoja, f. vide госпођа. Госпојин, на, но, vide госпођин. Госпојина, f. велића, или мала, vide госпођа 2.

t

Грабљење, п. 1) дав Kaffen, raptus. 2)bas

Rechen, collectio ope pectinis foenarii, Грабов, weißbüden, carpini betuli. Грабовина, f. Deißbudenholy, lignum carpini betuli Linn. Грабуље, f. pl. vide грабље. Град, m. bie Feftung, arx. Град, m. myчa, ber Sagel, grando. Градачац, чца м. град и варош у

rium.

Гостими, им, у. impf. bewirthen, cònvivium praebeo.

,

Госмитисе, имсе v. r. impf. gastmaIeu, couvivor.

Гомов, ва, во, 1) bereit, paratus. 2) baar (Geld), praesens, paratus. Готовина, . ie Saaridaft, pecunia

numerata.

Босни :

.

Утече им од Градачца Дедо— Градачки, ка, ко, 5on Градачац. Градина, f. 1) ber 3aun, sepes. 2) дег Garten, hortus. 3) augm. von град. Градиница, f. dim. v. градина. Градити, им, v. impf. i) maden, ver= fertigen, condo, н. п. опанке, кућу цркву, мост, гусле, гадље, седло и т. д. 2),(у Сријему и у Бачкој) і. q, јебами, futuo:градио му матер. Градитисе, имce, v. r. impf. 1) fid zu etmas maden, et fpielen: гради се да је учен. 2) није лијепа, него се гради, е fomingt ft. Градић, m. dim. v. град. Градишка, f. (нова и стара) in a flavonischen Grenze.

Градиште, n. heit ein Gtästen an der Donau, zwischen Nam und Golubaz, mit Kuinen.

Градски, ка, ко, н. п. врата, тез stuugs, arcis.

Грађа, f. (coll.) аб заn. Material,

materia.

Грађанче, чета, n. ein junger Feftungs. bewohner, juvenis ex arce.

Тpahene, das Machen, confectio.

Грашка, f. ein jafolentorn, granum faseoli.

Грашчица, f. dim. 9. грашка.

T

Црној ријеци) vide говор. Грајање, n. vide говорење. Трајами, јим, vide говорити, Гракнути, , нем, v. pf. повиками на кога, [озi renen, conclamo. Гракиу. ше као на бијелу врану. Грантање, п. даs gradjen, crocitatio. Грактами, гракћем, v. impf. Érad.

gen, crocito:

Не виј вуче, не гракћи гавране : „Не плаши ми по гори јунака Тpaнa, f. der Zweig, frons. Транам, m. Det Granat (Stein), lapis

granatus.

Транам, ма, то, äftig, ramosus. Граница, f. 1) eine urt Gide, quercus genus. 2) Gränge, finis, limes, cf. крајина.

Граничар, m. (у Сријему и у Банату) Der Oringer, miles limitaneus. Граничев, ва, во, н. п. жир, von Dee граница iфе, certae quercus. Граничевина, 1. Das Jolz von deе граница : (іфе, lignum certae quercus. Граничење, п. vide међење. Граничими, им, v. impf, grängen, fiuitimus sum. cf. међими. Грануми, не v, pf. bervoritrahlen (von der Sonne), effulgeo; „Грани сунце да огријем руке „Ни свануло ни сунце грануло Транчица, f. dim. 5. грана. Грање, п. (coll.) Die giveige, frondes. Граов, ва, во, н. п. лист, чорба, kafolen, faseolinus (?). Граовиште, n. lder, auf dem Fafalen ge= baut gewefen, ager,olim faseolo consitus. Траорасм, ма, то, шарен као да је граом посум (н. п. кокош, очи), buntscheckig, varius." Траоровина, f. bas Fafolenftrol, stramen faseoli.

Трасуљ, m. in ber unefbote sem Bigeu. ner, ber auf bie Frage, ob er граа ovес пасуља effen wole, antwortete: грасуља (б. i. Бербез, гра unò пасуљ). Грачаница, f. Барош у Босни: „И касабу равну Грачаницу Грачаница црква, f.

,,Збор зборила господа ришћанска „Код бијеле цркве Грачанице Граша, f. hyp., гра: да ми да мајка граше (жене говоре ђеци). Грашак, шка, m. bie Grbfe, pisum. Грашара, f. (fomifd) Die Bohnenflinte d. i. der Hintere, telum fabis plenum i, e. podex crepitum edens. Грашина, f. augm.... гра.

Грбав, ва, во, böderig, gibbosus.
Гобина, f. vide леђа.

Tpreu, m. eine Art Flußfisch, pisciculi

Грдитисе, имсе, v. r. impf. einander
id impfen, conviciari invicem.
Tрд06a, f. die Häßlichkeit, turpitudo.
Грђење, п. дав 5äßlid macjen, Dae
Schimpfen, foedatio.

Гребање, п. 𐐨аз Rralen, vulneratio ope unguium.

Гребами, бем, vide грепсми. Гребамисе, бемсе, vide грепсmисе, Гребен, m. 1) die Krämpel, carmen. 2) die Schultern des Pferdes humeri equini.' 3) ber hervorragende Zheil ciz nes steilen Felsen, promontorium, wie bei Пореч.

Гребенаља, f. bie Krämplerin, carmina.

trix.

јати.

Греота, f. (Рес. и Срем.) vide гриjoma.

Грепсти, ебем, v. impf. fragen, Pral. Ten, scabo.

Грепстисе, ебемсе, v. r. impf. Erallen, scabo: гребесе мачка, viе каgе tralte Греш, m.

Грешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vide грјешан.

Грешење, п. (Рес. и Срем.) vide гри. јешење.

Грешими, им, (Рес. и Срем.) vide гријешими.

Грешљика, f. дab Gröffel (ber Drener), numuli genus.

Грешник, m. (Рес. и Срем.)
грјешник.
Грешница, f. (Рес. и Срем.)
грјешница.

vide

vide

Грива, f. bie Mähne, juba. Гриваст, та, то, н. п. пac, weiß um den Hals, collo albus.

Гривна. f. 1) гвоздена карика, што држи косу за косиште, дег Genfenring. 2) наруквица (сребрна, златна или од пиринча), Das urm band, armilla.

Гривњаш, m. m. j. голуб, Sie größere
Art der Holztauben, palumbes.
Гриво, m. ein Sunò mit einem weißen
Eranje am Sals, canis collo albo.
Грижа, f. a. Baudgrimmen, tormina.
Гриз, м. дав halbverbaute jutter im
Magen, z. B. des Ochsen, pabulum
indigestum.

Тризење, п. 𐐨аз Heifen, effen, morsus.
Гризина, f. augm. 9. гриз.

Гријак, m. Жаnnônanie, nomen viri. Гријање, п. (Ерц.) даз Närmen, calefactio.

Грлаш, та, то, беt drenbalb, cla

mosus..

Грдашце (грлашце), n. vide гръце. Грлиши, им, v. impf. umarinien, amplexor. Грʌитисе, имсe, v. r. impf. fi umar. men, invicem, se amplecti. Грлић, f. н. п. у пушке, или у олбе, 1) der Hals der Flasche, collum la genae. 2) das Ende des Flintenlaufs extremum canalis ignivomi. Грлица, f. bie urte taube, turtur. Гранчић, m. даs Junge Der Surteltaube, pullus turturis.

Грʌичица, f. dim. 9. грлица. Голичји, чја, чjе, бег Eurteltauben, turturum.

Грʌо, д. 1) bie Burgel, guttur. 2) bic Stimme, vox, guttur: има лијепо грло. 3) да8 Stud, caput: има десем грла говеда на рани. 4) bie nöba te vom Strumpf, fistula, canalis ti

bialis.

Грља, f. hyp. 5. грлица.

грлêñе, n. das Umarmen, amplexatio Tpm, m. eine Art Eiche, quercus genus. Грмик, m. Der Gimenmalo, quercetum. Грмина, *f. augm. v. грм.

Грмиши, ми, (Срем.) vide грмљети. Грмић, m. dim. von грм. f.

wars men, calefacio. 2) сунце грије, фeint,

lucet sol.

Грмљеши, ми, v. impf. (Ерц.) Donnern, tono.

Грмов, ва, во, бес Gide, Gidens, quercinus.

Грмовина, f. bas Gidenholt. lignum quercinum.

Грнало, п. даска насађена на дрво, као грабље, ше се жимо грће на гувну (у Бачкој), cine urt eфen, rastri genus.

Грнац, нца, m. (доље преко Мо1 Гоне, нема, n. dim. pase) ber opf, olla.

vide лонац.

Грнути, нем, v. pf. gufammenicarren, corrado.

Грнчара, f. (доња и горња) Два села у Јадру. Више шије села на једном брду (које се зове Гњила - Cpeo сам га код Гњиле -) копа се лончарска земља, а лонци се сад граде у другом селу (у Коренити) више Грнчаре. У тој околини сад не зна нико што је грнац, него сви говоре до нац.

Гроб, m. Das Grab, sepulcrum.
Гробак, пка, m. dim. v. гроб.
Гробље, п. дег Bottesader, coemeterium.
Гробница, f. рака, Die rabhöble, se-
pulcrum.

Грожђе, д. (coll.) Die Erauben, uyae.

,,Па он ломи грозна винограда 2) грозне сузе : „Грознијем се сузам, упрљало грозне сузе ваља

Трозд, m. Die Kraube, uva.

Грозда, f. hyp. 5. Гроздана.

Грмами, грћем, v. impf. zufammen scharren, corrado.

Груб, ба, бо, grob, crassus.
Трубан, m. Жanusname, nomen viri.

minae.

Гроздан, зна,
но, cf. грозан 1.
Гроздић, m. dim. 9. грозд.
Трозитисе, имсе, v. r. impf. f auveen,
horreo.

Грозница, f. bas lieber, febris.
Грозничав, ва, во, fieberhaft, febricu-
losus. 2) Fieber verurfadjent, febrifer,
3. . вода.
Троимање, п. дав Kaffeln außgeldüttes
ter tüffe, strepitus nucum projectarum.
Троимами, ићем, v. impf. н. п. грои-
Ћу ораси, caffein, concrepito.
Трокшање, n. vide грактање.
Троктати, грокћем, vide грактати.
Тром, m. Der Donner, tonitru.
Тромила, f. vide гомила.
Тромилање, n. vide гомилање.
Громилами, ам, vide гомилапи.
Громилашисе, ласе, vide гомиламисе.
Тромовни (громовий), на, но,

н. п.

стријела, "Der Donnerteil, fulmen. Тромовник Илија, m. Der Donnererelias, Elias tonans (cui tonitrus obtigere in coelis) :

„Њу ми пиша Громовник Илија Троница, f. (von грʌо) bie Braune (ben Schweinen), angina. Гроничав, ва, во, lehlfü tig, angina

Jaborans.

Троншуља, f. vide громуља.
Тронупи, нем, v. pf. herabstürzen (vom
Regen, Ehränen, berabgeid utteltem
Dbft), defluo.

Троња, f. ein Frudtiweig bee Sitiфе,
ramulus cerasi plenus fructu.
Троњица, f. dim, v. гроња.
Tpoom, m. lautes Lachen, cachinnus:
насмијасе гроомом;
„Ђевојчица воду гази
ноге јој се 6’јеле
,,За њом момче коња јаше
гроотом се смије
Тропска, f. vide Гроцка.
Трошуља, f. као бројенице од ораа,
или од љешника, gin Krang Diffe,

corona nucum.

Троцка, f. 1) Stäntden an ber Denau, amiften Belgrad unb Gmeveremo, 2) Fluß, der sie durchfließt.

viri.

Грубиша, m. Mann name, nomen viri. Грубоћа, f. bie Grobheit, crassitudo. Грување, n. 1) Das Mraden, 3. B. Dee

Kanone, sonus tormenti, 2) das Schlagen mit Krachen, verberatio. Груваши, ам, v. impf. 1) Praden mie die Kanone, tono. 2) schlagen mit Kras den, percutio cum sonitu.

Груда, f. Der Klumpen, gleba: груда сира, снијега.

Грудање, n. Das Werfen mit Gonees
ballen, lusus pilis niveis.
Грудашисе, амсе, v. г. impf. d mit
Schneeballen werfen, ludo pilis niveis.
Грудва, f. vide груда.

Груди, груди, f. pl. vide прси.
Грудица. f. dim. v. груда:

Гружа, f. Gegent in ber Шумадија.
Груја . м. (Рес. и Срем.) vile Грујо.
Грујица, m. Mann name, nomen viri.
Грујо, м. (Ерц.) hyp. 5. Грујица.
Грумен, m. н. п. соли, земље,
Klumpe, gleba.

der

Груменчић, m. dim. v. грумен. Грумење, п. (coll.) Flumpen, glebae. Грумичак, чка, m. vide груменчић. Грунуми, нем, v. impf. 1) ertraden,

concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum strepitu percutio.

Грушање, n. Das Läfen ber Wild, coagulatio lactis.

Трушалисе, шасе, v. r. impf. m. j.
"Мʌиjеко, getinnen, cogi.
Грушевина, f. geronnene Mild, lac
coagulatum.

Грцање, n. Das Maten (3. 53. in bohem
Schnee), incessus ut per altas nives.
Грцами, ам, v. impf. waten (in Бођем
Schnee), incedo ut per altas nives.
Грч, m. Der Krampf, spasmus: увапно
ми грч ногу.