Page images
PDF
EPUB

Госпава,

fee

rum.

[ocr errors]
[ocr errors]

•.

госпо

2

}

оста

nen,

Тонire*, цепта, п. (у Србији и у Босни Dame, domina. 2) eine Gattung

по варошима) ружа, која се још ни. Schwamm, der Heilkräfte zugeschries је расцвјештала , него тек напупила, ben werpen. font кнегиња, fungi eine Rose, die fo eben die Sinospe ges genus, öffnet, rosa recens.

f. Frauenname, nomen Гоњење, р. дав Хreiben , agіtаtіо, 2) minae. бав 9RamineIn per Safen, coitus lepo- Гіспин, на, но, der Frau, dominae.

Гöспино биље, п. Cupboli, glycirrhiTopa, f. das Gebirge, mons.

za glabra Linn. Торажде, п. варош у Ерцеговини : Tocnou (bor), m. der Herr, Dominus : „Док је мени соко Синан паша „Помог'о га Господ Бога у Горажду на Ерцеговини—

Теко ти га Господ сачувао Горан (comp. горчі), рка , кo, vide грн. „Брипке сабље Анђелија ВукаТот акнути, не, vidе тркнути. Господа, f (coll.) дie perrn, domini. Горанца, f, (сп.) rаniеn,'Araisio : Господар , m. per pert (Gigenthumer), „Ето на пе војске небројене : dominus, беспitnѕ ја сам

Седам краља, од седам земаља дар од пога; и нијеси нада мном „И ђевојка Англијска краљица

господар. „С ДукОм зеліом од земље го. у Србији до 1804 године само су . ранице

Турке (и по бегове и спанје) зваТоре (у Ерц. говориҫе и горје), рбеп,

ли господарима (као и сад по Босни supra.

и по Ерцеговини); а од онда су I'opene, n, das Brennen, ardor.

звали господаром Црног га БорТрепи, рим, vidе горјепи.

фија, и остале поглаваре и вој• трица, f. dim. р. гора,

воде, који су власні у рукама имаТорјанан, т. Gebirgsbewohner, monti ли, као и сад шпо зову Милоша

cola , montanus: вуче горјаниче ! Обреновића, и остале кнезове, Topje, (Epy.) vide rope.

који власт у рукі.via имају и запови. Горјели, рим, v. impf. (Ерц.). brena једају, у Сријему пак и у ardeo.

лим Њемачким државама, зову и Горњак, т. н. п. вјештар, камен во најмањега прговчића господаром.

денични, беr оbеn it, pоn оben усрбији су отприје знатније Србље, kommt, superous, desuper veniens.

свињарске трговце , звали Горње чело, п. vіdе зачење.

газдама. Горњи, ња, њe, oker, superior. Господарев, ва, вo, vidе господаГорњізема, мца , m. See Oberlänser,

ров. incola terrae superioris.

господарење , n, Sa8 Befeblent, perre Горњоземскій, ка ,ко, 1) оberläntif, schen, dominatio,

e parte superiori. 2) adv. oberländisch , Господарипти, им, т. impf, befehlet,. more incolarum terrae superioris. herrsden, dominari, Горовипі, па, то , gebirgig, montuo Господаров, ва, во, 'бев феrеn, do

mini. Гороnадан, дна, но, mahnjinnig, fu- Господарскія, кa, кo, 2) Sen госпо

Aapen' gehörig, dominorum. 2) adv. Торопадник, m. Ser Banjinnige, Хаг wie ein господар, domini more, sende, furiosus.

Господин, m. Der err, dominus. у Горопадница, f. die Wahnsinnige, fu Србији само цара и краља (у пјес

мама),

, пашу (у пјесмама, а у гоТорскӣ, кa, кo, Bebirg8: , montanus. вору му кажу: „честити пашо!) Тор, ішица, f. слачица , Ber Cenf, si

владику, архимандрита, игумна napi.

(у пјесмама , а у говору: » oчe иГорушнични, на , но, н. п. зрно, Cenfe, тумне !), прошу и учитеља (и және sinapinus.

ђекога ђепића у кући : свекра, или Торчина, f. Die Bitterfeit, Amaritudo.

ђевера) зову господином ; а у СриTica , m. (у Бачкој и у Сријему) бет јему и у осталим Њемачким држа

Herr (als Eigenthümer), dominus, cf. вама господин значи оно, што у господар.

Србији господар. Тёсин, на, но , дев'тоса, domini ; го. Господинов , ва, во, бев беrеn, doсино му тщане (ein eфeltport ver mipi. Batcher).

Господичић, m. Bеr junge Perr, doТёсиница, f. Die Srau еіnев госа ,hera, micellus (?), filius domini (herilis Тіспа, f. a) (hyp. 2. госпођа) Staи, filius.)

као

[ocr errors]

sus.

riosus,

riosa.

2

[ocr errors]
[ocr errors]

Тосподовање, п. Бав geben wie eines (у сријему у Бачк, и у Бан . пасуљ ), господин, vita splendida,

die Fasole, faseolus vulgaris Linn. Господовати, дујем, v. impf. Leben Граб, m. Die Beiрбифе , carpinus beta.

wie ein Herr , splendidam vitam dego. lus Linn. Господскӣ, кa, кo, 1) Sen peren gehöа Грабанцијаш, т. cf. врзино коло. rig, dominorum. 2) аdу. mie ein гос- Грабанцијаши 1, ка , ко, 1) Sepetimei. подин, domini more.

ftеrifф , veneticorum : узе оно његово. Господство, f. vіdе госпоство. грабанцијашко јапуніце 2) adv, berei= Tòcnoha, f. 1) die Frau, Dame, domi meisterisch, ut veneficus, ut magus.

na. 2) велика и мала госпођа, деr Грабеж , m. See Хань , rapina.
kleine und der große Frauentag, fe- rpaik, m. der Weißbuchenwald, carpi-

stum assumptionis , et natale B. M. V. netum (? Linn.)
Тоспођин, на , но, Der Seat, dominae, Грабиппи, им , v. impf. 1) greifen, raf=
Госпођин дан, h, vidе госпођа 2, fen, rapio, 2) rechen, pectine colligo
Госпођица, f. dim, p. госпођа.

foenum. Госпођица, f. cf, Златоје.

Грабић, m. tine junge Beiрбифе, carГоспожда, f. (ст.) помози госпождо pinus betulus Linn.

жива Богородице (кад се моле Бо. Грабље , f. р. (аиф грабуље) Der Rғађеп, гу)! vidе госпођа.

ресtеn foenarius. Све су грабље , неГоспоја, f. vіdе госпођа.

Ma enaa, es iind lauter Egoisten , non-
Госпојин , нa, нo, vidе госпођин. nisi sibi favent.
Госпојина , f. велића, или мала, vide Грабљење, п. 1) Тав Xaffen, raptus. 2)рав
госпођа 2.

Rechen, collectio ope pectinis foenarii.
Госпојица , f. dim. 2. госпоја. Грабов , weigb ühen, carpini bеtuli.
Госпоспіво, р. 19ав феrrеntbunt, do- Грабовина , f. зеірбифеnhvis, lіgnum
Госпошлина , f.j minatus.

carpini betuli Linn. Тоспр, m. (im Scherze. mit einem Neben: Грабуље, f, pl. vіdе грабље.

gеtаntеп ап прднути) ftatt господар. Град , m. Die Seitung, arx. Гост, m. See Bajt, hospes : отишао Град, т. пуча , Bet agel, grаndо.

у госпе. Ако не буду госпи биjес Градачац, чца m. град и варош у ни , не ће бити кућа пијесна.

Босни : Гостиница , f.3up up von Waten, hospi. „Умече им од Градачца Дедон tes frequentes:

Градачкії, кa, кo, von Градачац. „Седам кућа једну козу музе, Градина , f. 1) беr Заип, sepes. 2) деr „Још се вале да се добро ране :

Garten, hortus. 3) augm., von rpad. „Да им није млоге госпітинице Градиница , f. dim. е. градина.

Од сира би ћуприје зидали, Градили , им, v. impf. і) піафеn, ger= „На суруци воденице 6” уљеле. fertigen, condo, н. п. опанке, куку Тоҫпионица, f. рав ®atbau8 , deverso цркву, мост, гусле, гадње , седло rium.

и лі. д. 2):(у Сријему и у Бачкој) і. Госпити, им , v.inpf. Vewirtset, con 4. јебати , futuo : градио му матер. vivium praebeo.

Градиписе, имce, v. r. impf. 1) біф зи Tócmumuce, umce, v. r, impf. gastma: etwas machen, e spielen : rpaan ce Teu, convivor.

да је учен. 2) није лијепа, него Готов , ва , во, 1) беrеіt, paratus. 2) се гради, fie fфтіnft füф. baar (Geld), praesens, paratus.

Градић, m. dim, p. град. Готовина, f. Die Saarfaft, peculia Градишка, f. (нова и стара) in Bee numerata.

flavonischen Grenze. Голіовипи, им, y, impf. н. п. вечеру, Градиште, п. beipt ein Städten» at ручак, bereiten, paro.

der Donau , zwischen Nam und Golus Готовљење, п. бав Зereiten, praepa baz, mit Ruinen. ratio.

Градскій, ка, но, н. п. врата, Ses Готово, beinabe, faft, fere: не ма го. stuugsa, arcis. пово ни једнога ; готово не зна Грађа, f. (coll,) дав Вай Raterial,

materia. Toluha, f. der weibliche Gast, hospes, Tpahahih, m. einer aus der Festung, hospita.

incola arcis. Тошњење, p, bas datiren, conviyatio. Грађанка , f. Ginwohnerin Der Setung.

femina ex arce. Тошћнн, на, но, беr Baftfreunpint, Грађански, кa, кo, 1) Seitung® : агhospitae. ,

cis. 2) adv, mie грађанин , mоrе hоmі. Гра, m. (у Ерт. играг), граа или гра

2)

2

Ница.

Dum ex arce.

Трађанче, чeтa, n, ein junger Xeftung8. Грашка, f. ein Safotentorn, granum fabeidohner, juvenis ex arce,

"seoli.
Грађење, дав Зафеn, confectio. Грашчица , f. dim. 2, грашка.
Трija, f. (у крајини Неготинској иу грбia, f. See püter, gibbus.
Црној ријеци) vidе говор.

Грбав, ва, вo, bütərig, gibbosus, Гра јање , п. vіdе говорење.

Грбиңа, f. vіdе леђа. трајали, јим, vidе говорити, Гргәч, m. eine 21rt Stupfif, pisciculi Тракнупи, нем , v. pf. повикати на

genus, кога, Говјферен, соnсlаmо. Гракиу. Гргур , m. Gregor, Gregorius. ше као на бијелу врану.

Гргутање, р. дав віrren, gemitus. Трактање, р. да frафsen, crocitatio, Гогупати, гућем, v. impf.1 girren, Гранпапи, гранћем, . impf. Erdф. Гогушнути, нем, v. pf. I gеmо. 3et, crocito:

Грдан, m. OXann&name, nomen viri. „Не виј вуче, не гранћи гавране : Грдан (грдан), дна, но, bägliф, foedus: „Не платии мн по гори јунака . „Ако пије у меани вино, Трана, f. Der 3meig, frоnѕ.

„На грдне му ране излазило Транап, т. дer Branat (@tein), lapis Грдити, им, y, impf, bögli maфen, granatus.

"foedo. Гранат, па , по, @jtig, ramosus. Грдиписе, имce, v. г. impf. einanber Трiница, f, 1) eine art &іфе, quer schimpfen, cowiciari invicem.

cus genus. 2) Gränge, finis, limes, cf. I paoba, f. die Säßlichkeit, turpitudo. крајина.

Грђење, р. дав дüklimафеп, ба Граничар, m. (у Сријему и у Банаmy) Schimpfen, foedatio.

der Gränzer, miles limitaneus. Гребање, п, дав Жraden, Yulneratio Граничев, ва, во, н. п. жир, von Ber ope unguium.

rpaknija Eiche, certae quercus. Гребати, бем, vidе грепспи. Граничевина, f. Tag ols von Der гра- гребаптисе, бемсе, vidе грепсписе,

Hulija : Giche, lignum certae quercus. Гребён, т. 1) біekrampel; carmen. 2) Граничење, p, vide мeђење.

die Schultern des Pferdes humeri eГраничипи, им, v. impf, gränzen, fi quini, 3) der hervorragende Theil eis uitinus sum. cf. међити.

nes steilen Felsen, promontorium , wie Грануппи, не v, pf, bеrроrtrablen (von bei Пореч. der Sonne), effulgeo :

Гребенаља, f, pie krimрlеrin, carmina„Грани сунце да огријем руке

trix. „Ни свaнуло ни сунце грануло Гребеніње, р, ба8 $rämpein, carmiТранчица , f. dim, p. грана,

natio,
Трање, о. (coll.) Die 3weige, frоndеs, Гребенати, ам, v. impf, trampeIn, car-
Граов, ва, во, н. п. лист, чорба, 'mino.
Fasolen, faseolinus (?).

Гребецтак мач, т. (ст.)
I paobîume, n. Uder, au, dem Fasolen ge: „Сијевају мачи Гребешппаци

*baut gewesen, ager,olim faseolo consitus. Speaa, f.' der Balte, trahs,
Траорасп , па , но, шарен као да Грёдељ, m, 1) Der Plugbatten (ber

је граом посут (н. п. кокош, очи), Brencel), 2) планина у Ерцеговини. buntscheckig, varius.

Гредица, f, din. 9. греда. Траоровина", ғ, да$afоlеngtrov, stra- Греду рина, f, augm, p. греда. men faseoli.

I'pej, m. (Cpem.) vide rpuje. Трасуљ, m. in Ber 21netoote pcm 3igeu. Грејање, в. (Рес. и Срем.) vidе гријање,

net, per auf pie Ўrage, ob er граа орее Грејащи, јем, (Рес. и Срем.) vidе триgiacyna essen wolle, antwortete: rpa јали,

суља (р. і. Берев, гра ипо пасуљ). Гредпа, f. (Рес, и Срем.) vidе гриГрачаница, f. варош у Босни :

јоша. И касабу равну Грачаницу " Грепепти, ебем, v. impf, tragen, tral. Грачаница црква , f.

Ten, scabo. „Збор зборила господа ришћанска Грәпсписе, ебемсе, v. r. impf. Erallen, „Код бијеле цркве Грачанице - scabo : rpeõece mayka, die Kaße Eralt. Граша, f. hyp. , гра : да ми да мајка Греш, т. граше (жене говоре ћеци).

Грешан, шна, но, (Рес, и Срем.) viГрашак, шка, т. бie &tbfe, pisum. de грјешан. Грaшaрa, f. (tomift) pie Bohnenflintе Трёшење, д. (Рес. и Срем.) vidе гри.

d. i. der Hintere , telum fabis plenuin јешење, i. e. podex crepitum ¢dens.

Греципи, им (Рес. и Срем.) ride Грашина, £ angш... гра,

гријешиши.

[ocr errors]
[ocr errors]

mosus.

tio Грешитписе, имce, (Рес и Срем.) тi. Грлап, ша , то, See ®феерђав, cla

dе гријешиписе. Грешка, f. (Рес. и Срем.) vidе гри- Грлашце (трлашце), п. vіdе гръонце. јешка.

Грлипи, им, v. impf. umarine, amГрешљика, f. Bas Brüfфеt (ter preper), plexor. numuli genus.

Грлиписе, иасе, т. r. impf. ji, umat. Грешнёк, m, (Рес. и Срем. ), vide men, invicem, se amplecti. грјешник.

Грлик, f. н. п. у пушке , или у олбе, Грешница, f. (Рес. и Срем. ) vide 1) der Hals der Flasche, collum lam грјешница.

genae. 2) das Ende des Flintenlauf Грива, f. Die Räne, juba.

extremum canalis ignivomi. гріваст, та, то, н. п. пас, wеір ит Грлица, f. Die Eurtеtаube, turtur. den Hals, collo albus.

Теличић, m. Вас зunge, Ber gurteltaире, Гривна. f. 1) гвоздена карика, што pullus turturis.

држи косу за косишце, деr Gen= Грличица, f. dim. у. грлица. furing. 3) наруквица (сребрна, грличји, чја, чје, беr Surteltauben, злапна или од пиринча), бав 2rm. turturum. band, armilla.

rpo, n. 1) die Gurgel, guttur. 2) dic Гривњаш, m. п. ј. голуб, Sie gröpete @timme, yox, guttur : - има лијепо Urt der Holztauben, palambes.

грло. 3) бав Зti, caput: има деГрівo, m. cin bunə mit einem weipen сеп грла говеда на рани. 4) pie Röya Kranze am Hals, canis collo albo.

re vom Strumpf, fistula, canalis tiГрижа; f. Dав Заифgrim men, tormina. -bialis. Tpu3, m. das halbverdaute Futter im Грља, f. hyp. p. грлица.

Magen, 3. B. des Ochsen, pabulum rogerbe, n. das umarmen, amplexatio indigestum.

Tôm, m. eine Art Eiche, quercus genus. Гризење, д. Вав Beigen, &ffen, morsus. Грмін, т. беr &іфenmals, quercetum. Трізина,

f.
augm. p. гриз.

Грмина, f. augm. p. грм,
Гријак, m. Rann&name , nomen viri. Темни, ми, (Срем.) vidе грмљепи.
Гријање, п. (Ерц.) дав 23ärmen, cale- грмић, m, dim. on грм.
factio.

грмљава, Т., Гријати, јем, v. impf. (Ерц.) 1) wars грмљавина, f.

} dat Donnern, tonitru. теп, саlеfacio. 2) сунце грије, fфеint, грмљети, ми, v. impf. (Ерц.) Bonnееп, lucet sol.

tono. Грије, гриja, m: (Ерц.) бie Güne, Грмов, ва, вo, Ser &іфе, &іфens, peccatum.

quercinus. Гријешан, шна, но, (Ерц.) vide rpje- Грмовиңа, f. Das &іфеиђols, lіgnum

querciuum. Гријешење, р. (Ерц.) бав бüntigen, Грнало, т. даска насађена , на дрво, peccare.

као грабље, те се жито грhе на Гријешити, им, v. impf. (Ерц.) fün= гувну (у Бачкој), eine Art Reфen, vigen, pecco : не гријеши душе.

rastri genus. Гријешиписе, имce, v. r. impf. (Ерц.) Грнац, нца, т. 1 (доље преко Моsündigen, pecco.

Трне, непа, п. dim. paвe) Berkopf, olla. Гријешка, f. (Ерц.) кад се уводећи у уіdе лонац. брдо прескочи један зубац.

Грнупін, нем, Ү. pf. sufammеnfфаrrеп, Гријба; f. (Ерц.) vidе грије.

corrado. Гріспи, гризем, т. іmрt. beipes, mor- Грнчара, f. (доња и горња) Два села deo.

у Јадру. Више тије села на једном Грјешан, шна, но, (Ерц.) 1) fünsig, брду (које се зове Гњила Срео

peccatorius (?), improbus. 2) грјешно сам га көд Гњиле -) копа се лондијете, иnfфulbig, innocens.

чарска земља, а лонци се сад граГрјешник, m. (Ерц.) беr ©йпдеr, рес де у другом селу (у Коренити) виcator.

ше Грнчаре. У ніој околини сад не Грјешница, f. (Ерц.) бie Günlerin, зна нико што је генац, него сви peccatrix.

говоре лонац.. Ipk, m. der Grieche', Gradcus.

Гроб, m. Вав Шrab, sepulcrum. Ток (comp. грчӣ), кa, кo, bitter, amarus. Гробак, пка, m. dim. p. гроб. Гркиња, f. Die Brіефіn, graeca. Tpo6.ze, n. der Gottesacer, coemeterium.. Текљан, m. Die eрciferühre, oesophagus. Гробница, f. рака, дie Brabbəblе, seгркнутпи, не, v. unpf. etwas bitter fеуп, pulcrum: subamarus sum.

грожђе, д. (coll.) pie Trappen, uyae.

шан.

[graphic]
[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

но,

rpe

Гро Грч Опремио га у суво грожђе (6at in Грічански, кa, кo, von Гроцка. zu Grund gerichtet),

Tpou, m. der Piafter (von 40 Para), Грожење, п. бав Єфацдеп, horror. monetae Tarcicae

genus. Грзан, зна, но, (сп.) 1) traubenrei), Грошић, m. Ber- (beutfфе) Шrofфеп, uvifer :

grossus (monetae germanicae genus). „Па он ломи грозна винограда - Гртање, о. дав Зufаm mеnjаrrеп, сот2) грозне сузе :

rasio. „Грознијем се сузам” упрљало - Грпати, грћем, у. impf. Bufammenә грозне сузе ваља

ich arren, corrado. Трозд, m. pie Eraube, uva.

Груб, ба, бо, grоb, crassus. Грозда, f. hyp. 2. Гроздана.

Грубан, m. Rann&name, nomen viri. Гроздана , f. "Srauetname, nomen fe- Трубац, пца, m. Лапnname, nomen minae.

viri. Тръздан, зна,

cf.

грозан . Грубач, m. Лаппвпате, подец viri. Тріздић, m. dim. 9. грозд.

Ipoema, m: Mannsname , pomen viri. Грузишисе, имce, v. . impf. (фаuѕеrn, Грубеша, m. Zanne name, nomen viri. hоrrеб.

Грубијан, т. (у Сријему, у Бачк» и у Трозница , f. Зав $ieber, febris.

Hah.) der Grobian, homo moribus run Грозничав, ва , вo, fieberhaft, febricu sticis.

losus. 2) Fieber verursachend, febrifer, Tpy6njáhcmBO, n. die Grobbeit, rusti3. 3. вода.

citas. Троітање, п, дав Raffeln augefфütte. Грубиша , m. ЖапnBname, nomen viri.

ter Nüsse, strepitus nucum projectarum. Spyboka, f. die Grobheit, crassitudo. Троймати, икем, v. impf. н. п. грои- Грување, п. ) тав raфen, s. 3. Ber fу ораси, raffeln, coйcrepito.

Sanone, sonus tormenti. 2) das Schlas Грокшање, n, rіdе граклање.

gen mit Krachen, verberatio. Груктапи, грокћем, vidе гранпати. Грўвапіи, ам, v. impf. 1) Реафеn mie I PÔM, m. der Donner, tonitru,

die kanone, tono. 2) schlagen mit Kras Тромила, f, vidе гомила.

chen, percutio cum sonitu. Тромилање , p, vidе гомилање. Груда, f. See &tyтpen, glеbа: груда Тромилапи, ам, уide roмилалии. сира, снијега. Громилашисе, ласе, vide, гомилатисе. Грудање, п. Фав 23erfen mit ©фnees Громовни (громовнӣ), на, но, н. п. ballen, lusus pilis niveis. спријела, беr Dornerteil, fulmen. Грудаписе, амсе

v. r. impf. fich mit Тромовник Илија, m. - Ber Donnerer&liав, Schneebaden werfen, ludo pilis niveis.

Elias topans (cui tonitruа оbtigere in Грудва , f. vіdе груда. coelis) :

груди, груди, f pl. vіdе прси. „Њу ми пиша Громовник Илија Грудица, Трбница , f. (роп грло) pie Braune (be) гру жa, f. Begens in ter Шумадија. Schweinen), angina.

Груја , m. (Рес. и Срем.) vide Грујо. Грбничав, ва, вo, tehlfühtig, angina Грујица, т. 9Xannénаmе, поmеn viri. Jaborans.

Грујо, m. (Ерц.) hyp. 9. Грујица. Трунтуља , f. vіdе грошуља.

Грумен, т. н. п. соли,

земље,

der Тренули, нем, v. pf. betabftürgen (wom Klumpe, gleba.

Regen , Ebränen, jerabgefфuttеltет Груменчић, m. dim. 9. грумен.
Obst), deflúo.

Грумење, р. (coll.) $lumpen, glebae. Грбња, f. ein Sruhfgweig bеr #irfфе, Грумичак, чқа , m, vide груменчик. і ramulus cerasi plenus fruclu.

Грунун, нем, v. impf. 1) ertraфen,. Троњица, f. dim. 2. гроња.

concrepo. 2) mit Strachen schlagen, cum Ipoom, m. laute& lachen, cachinnus : strepitu percutio. насмијace гроотом;

Грушање, п. Зав äfen Ber Ril, coa„Бевојчица воду тази

gulatio lactis. ноге јој се 65јеле

Грушалисе, шace, v. г. impf, п. і. „За њом момче коња јаше

млијеко, gerinnen, cogi. трооптом се смије

Грушевина, f. gerennene Rilm, lac Тропскa, f. vide Гроцка.

coagulatum. Тропуља , f. као бројенице од ораа, Грцање, о. Рав 28aten (з. 23. in рођет или од љешника, фіn fran8 9? [fe, Schnee), incessus ut

per

altaş nives.

Грцапи, ам, v. impf. waten (in рођем I poika, f. 1) Städtchen an der Donau, Schne), incedo ut per altas nives.

zwischen Belgrad und Smederewo, Tor, m. der Firampf, spasmus: yamko 2) Fluß, der ste durchfließt.

ми грч ногу.

2

ї. dim. р. груда.

corona nucum.

« PreviousContinue »