Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

2

nennt man das Muster einer Ehefrau, Ajsân*, m. das Thier, animal. cf. XI. plus quam Penelope.

винче, звјерка. Адел* m. vide oốngaj.

Ajrûp* , m. der Şengst, admissarius. cf. Адіђар m. Gold- und Silbergeräthe, ждријевац.

аиф ефти, aurum et argentum cae- Aјсировилі, па, по, п. ј. коњ, феngt; latum, gemmae pretiosae.

unverschnitten, integer, non castratus, Адица , f. dim. 2. ада.

Ајгируша, f, unbänjigen BefФlebt&tries Аднађ, m. (у Срхијему и у Бачк.) бет bes, mulier furens libidine. Gendarme, lictor (?).

Ајде, ајдемо, ајдепe, geben wir ! (ft. Адум, m, I ohne Geschlechtstheile, allons), eamus. Адумац, мца,m.j expers pudendorum. Ajayk, m. 1) der Straßenräuber, latro

да кажем адум сам, а он дријеши (in diesem Lande weniger abscheulich, 'rafie дa j*6*.

und näher dem Heldenthume); OmuAe! interj. um das Rindvich auszutrei шао у ајдуке, еr it ein Räuper geben, vox agentis armenta.

worden, inter latrones abiit. 2) der Аждаа, m. per Drame, per ginswurm, Gerichtsheidut in Ungern, Sirmien, draco (serpens fictus).

haiduco, hajducus, lictor. Аздија*, f. (сп.) 24rt eines Langen Sber: Ајдуков, ва , во, бев ајдук , bajduci. kleides, togae genus :

Ајдуковање, п. бав Хäuserferi, latro„На њему је коласта аздија

cioium. „У скут свилен коласие аздије Ајдукувати, кујем, т. impf. іф bin cin Азна *, f. Die Sajfe, aerariurn , peculia :

ајдук, latrocinor. „Дај ти мене азну и џебану — Ајдучија, f. (coll.) pie peituten, hajАзнaдap, m, Ber gabInteifter, quaestor. düci. Азнадарев , ва, во, бев 3abimeifter, Aјаўчина, f. 1) бав ХäuserhanswerP. Азнадаров, ва, вo, quaestoris.

2) augm, y. ајдук. Азнадарче, чепла, й. cin junger 3а. Ајдучица, f. Die Räuberin, praedatrix. 1 meister, quaestor juveniş :

Ајдучкі, кa, кo, 1) räubetifф, latroи бабино младо aзнaдaрче

núm. 2) adv. räuberisch, more latronum, Азур*, vide голов, спреман, опpaвaн. Ајфиди** berrlib, wцидеrfфӧt, praeАзур кола без точкова.

clarus. cf. Биди. Азуралы *! auf agite! спремајпесе: Ajja, vide aja. „Аз урала кипа и сватови —

Âjka, f. die Treibiago, venatio, qua exХир*, m. 1) vidе задужбина, 2) аир ! citatae a servis ferae, in biviis triviis,

nein, non; daher aus 1 und 2 das que a venatoribus excipiuntur. Wortspiel:

Ајќање, п. Фав Хreiбiagen, Yenаtiо. А, (н. п.) Јеси ли га внђео ? Ајкапи, ам, т. impf, jagen, venor.

Ајош , т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) А. Аир је на Вишеграду ћуприја. der Schiffsknecht, helciarius. cf. nakap. Åupanâ*?' wie? Was ist? quid ita Ајошки , кa, кo, 1) ефії8Ёnet&= , hel„Аирала, кукавицо сиња?

ciariorum. 2) adv. wie ein Schiffsknecht, „ILuiо си ако рано долеfела?

more helciarii, Anc! interj. Zuruf an den pflügenden Ajc! vide anc. Офfen, бар еr fi) feitwärts wenpe, Aјскање,

р. уide анскање. vox 'vertentis boves aratores.

Ајскапи, ам, vide aискаши. Аискање , р, дав аис - fagen, ustus vocis Aјснупи, нем, vide aиснути..

AK*; m. 1) der Lohn, die Besoldung, sti. Анскати, ам, у. impf, п. ј. вола, аис pendium, merces, salarium, cf. naama. fagen, dico aис.

2) ak my je, das hat er verdient! es ist Аиснупи, нем, v. pf. ш. ј. вола, 1) аис ihm recht geschehen, habct, habeat sibi.

fagen, dico aис. 2) ibm дав аие mit , Акамоли (а камо ли), mie erft, Rehim: der Peit{dge beibringen, excito flagel не дам ни пеби, а камо ли њему; lo ad vertendum.

„Сиропињо и селу си тешка , Aj! be! heus (als Ruf, und fals Unt: А камо ли кући у којој си. port).

Акй би (у Сријему, у Бачк. и у Бан. Aja, ah! nein; nicht doch; minime.

по вароцима), као, а18 wenn, ac si. Ајање, в. дав Зевümmern ит еtmав, Акмаца * f. птица, као кобац, коју

Турци особито бегови,

увате Ajám, m. vide bajam.

младу и прилипоме, па је носе на дјати, ајем, у.

impf, за кога или за руци, као сокола, и у јесен лове што, fiEiimmern, curo, cf. марити: с њоме пренелице. ил' не чујеш, ил' не ајеш за ме

si.

2

Б. Аир.

[ocr errors]

2

[ocr errors]
[ocr errors]

cura,

[ocr errors]

Ако, теп,

equue rufae.

[ocr errors]

1

п, vid. алвалук,

[ocr errors]

ко

[ocr errors]

Akoe, m. ein Eimer, amphora.

Anarbuka, f. ein einzelnes Werkzeug, Акбвче, чеша, n, ein @imerfägen, instrumentum vas amphorarium.

Алаптов, ва, во, бев Sufes, ruf equi. Акоке, ев tbut nimtB, meinetwegen, Алатуша, f. алаптаспа кобила, cing quid tum? per me licet.

Fuchsftute,

equa rufa. Акриђака:: (акриђакон), m. Der 2ефі. Алатушин, на, но, беr $ыфв ftute ..

diakon, Archidiaconus. Акријера, m. Ber Arbijerej, Обеrрrіс. Алаука, f. vide, лапавица.

fter, archiereus: владике су акријере Алва*. f. 2) eine Lebljpeife (von gei. Ристове.

zenmehl, Schmalz und Honig), cibi Акримандрит, m. Bеr dефіngnorit, genus. 2) од ораа, 3) cf. прстен. Archimandrita,

AABanya* , m, das Trinkgeld (auf ansa), Акримандритов, ва, во, бев дефі. was man Neugekieideten abfordert, comandriten, Archimandritae.

rollarium, muausculum i дај алвалук Акритандрински, на, но, 1) афія (fagt man wie in Defterreich: den Schneia mandritisch, archimandritarum. 2) adv. Der auszwicken):

arфimanoritif) , more archimandritae. Алватан (говорисе и авлапан), іна, Akmam*, m. das vierte Gebeth der Türs Ho, weit, bequem (von Kleidern), am.

ken, nach Sonnenuntergang, oratio plus.

quarta Turcarum, post solis occasum. Алвација* (алвација), m. 21makünster, Ал, m. биједа, напаст: ал пе не нашао. qui vendit axba. ДА, adj. vіdе ружичасті.

Алдумашче*, чeтпа дла, f. vіdе изод.

Алекса, m. aler, Alexiss. Ала, £ vide aждaa : ало несига ! Алексије, т. 2aler, Alexius. Ала би лепо било, аһ! wie fün müte Алексинац, нija, m. . мала варошица,

es, bone ! deus quam esset praeclarum. између Ниша и 1Параћина. АлексиAnajk, m. ein Trupp Soldaten in Pe.

начки, ка ,

уп Алексинац. табе, acies inѕtruсta, pompa militaris : Алем драги камен, (ст.) : „Туд” hе поћи војска на алаје

„ Међ” камзама алем драги камен„Наредисе алај за алајем—

Алёмпија, m. (беt beilige) 201урів, Алај - барјаку, m. (спи.) дie peerfahne, Алёмпије , m. Alypius. signum, vexillum:

Али, 1) aber ,"verum. 2) vide или. „у десној му руци копље бојно, Алин драги камен, m. vide aлeм дра „А у л'јевој алај - барјак злапан — Алајбег*, m. Der aseljurit, dux pobilium. Алка*, f. гвозден колуш (у Србији по Алајбегов, ва, во , бев 24lajbеgѕ. селима говоре биjочуг), ein eiferner Алајбеговица, f. Die Sеаи бев јај6eg8. Ring, z. B. Thürring, Fessel, annulus : Алал*, m. vіdе благослов : дао ми је Ко по куца алком на вратима ?

салалом; што човек с правдом Алку ран* , m. See moran, Alcorapus : спече, по му је алал; да му је „На Кипапу своме алкурану

-Алов, в. велика пређа што се рибе Ananem, alem Anscheine nach, nisi mé Abemak, nika, m. ein Kleidungsstück,

omnia fаllаnt. Алалем шо fіе бити vestis. сврака.

Aљештина, f, augm. Ф. аљина. Алалипи, им, vide oпpоспити, бла. Аљина , f. Pag #iety, vestis.

гословити. Кад који што купи од Аљине, f. pi. дав етап, vestimenta, кога, а он каже: „Алали брапе.“ fauch das Bettgewand), stragula. А онај му одровори: „Да ми је Аљиница, f. dini. . аљина. алал..

Аљкав, ва, вo, fФlaf, laxus. Алаљівање , п. Зав Сеgnen, benedictio. Aљма , f. eine art Зmiebeln , cepae genus. Anabubamu, Ayjem, v. impf. segnen, be- ÂM, m. das Geschirr des Wagenpferdes, nedico.

lora equi trahentis. Anac, m. (idevis, der Fischer) vide puốap. Ama, aber, allein, sed. Аласов, ва, вo, vide рибаров.

Amâ3*, m. (cm.) Art Gebets der Türken, Аласки, кa, кo, vide рибарски.

precis genus: Anamn*, m. das Werkzeug, instrumenta. „А у шаніцу амаз проучише-Без алата нема заната.

Амäјлија*, f. 1) запис , или чини какве, Алап* , m. црвен коњ, беr ѕифв (Pfer), што се носе уза се, н. п. амајлија

од пушке, од главобоље, од грозАлатіаспi, пia , що, но п. коњ, fафв нице и т. д. Оer xalisman, signum roth, rufus,

доаgicum, 2) она кесица, или ку

ги камен.

алал.

2

equus rufus.

cus.

ос.

2

пијца, што се у њој носи запис, und diese Affectation ahmen die Unets das Talisman - Kästchen, capsula ser doten fatyrisch nach). vando signo magico :

Анашемница, f. Die бев Xnathе mв рure „Сарајлије златне амајлије,

dig ist, digna anathemate. „Што ћевојке носе у њедрима Анашемњак, m, vide aнaлeмник. Anâm*, m. das Badhaus, Badezimmer, Åhranja, f. 1) England, Anglia, Britanbalneum

nia. 2) englisch Tuch, pannus Angli. Амамџик *, m. dim. B. аміам, Амамик

има у свакој Турској соби (ѣе спа. Англијски, кa, кo, 1) engtifф, anglicus,

вају људи са женама) за пећи. britannicus. 2) adv. englisch, anglice. дман, ш. і. чини ми се : аман по fе Андра, m. (Ресь и Срем.) vide Андро. бири.

Андріп, m. Не знам који му је анAMâu*! Pardon! Gnade! noli me драк (у Сријему и Бачк). cidere, serva me.

Андрија; m. (cf. абаве; ?) Anorea, ApАманет*, m, ansertrated Pfano, de dreas.

positum : аманет пи Божји моја ће Андријаш, m. 2ntrеав, Andreas. ца, оставно код њега новце на ама• Андрійјца, f. dim. 2. Андрија. нет ; изјео пуђ аманет.

Андро, m. (Ерц.) һур. р. Андрија. Амбар *

т. 1) бав again, horreum, Анђа, f. hyp. р. Анђелија. 2) прва капа, што се дигне кад се Анђел, m. (говорисе и анђео) Ser &nə игра прспека. cf. прстен.

gel, angelus. Амбарање, ш. бав 21ufbebet беr erten Анђелак, лка, m. hyp, p. анђел. Müße im Ringspiel (indem man ambap Anhennja, f. Ungelia, Angelia. тази ruft), levatio primi galeri in lusu Анђелијца , f. dim. 6. Анђелија. "annuli, cf. прстен.

Анђелскії, кa, кo, englij, angelicas. Амбарати, ам , v. impf. амбар faget, 2) adv. englisch, angelice. dico амбар.

Анђео, фела, m. vіdе анђел. Амбарнути, нем, v. pf. 2) дићи прву Анђица, f. dim. . Анђа.

калу, кад се игра прстена, cf. пр- Анђуна , f, augm, . Анђелија. стен. 2) запросити ћевојку Њего, Анета, f. 21nnette, Annula. или друго што заискали, н. п. ја Анепіа, п, р, (am etupen) Die Gфеац»

сам амбарнуо на једном мјесту. bengänge. Амбарски, на , но, н. п. око, врата, Аница , f. dim. 9. Ана. des Magazins , horrei.

Аничица , f. dim. 9. Анита. Амбуља, f. дугачка вреќа, ein Tanger Анка , f. 2ennen, Annula. Sack, saccus longior.

Ански, ка , ко, н. п. врата, бев банв, Амин! 21 men ! anien! Амин да Бог да. deversorii. Аминање, п. дав 2 mеnjаgеn, adpre- Антпа , f. (у Сријему) Bee morth aufen, catio.

cumulus (terrae) terminalis. Аминали, ам, v. impf. Imеn fagen, Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто. dico

Кад спари свапі (на Aнтерија* (антерија), f. ein InterEleis свадби), или кум пије у здравље, mit 24er meln, tunicae genus. онда сватови, све два и два, ами- Анперилук*, m. etüd 3eug auf eine нају, п. і. Батчу: Стари сваш ча Anterie, panni quantum sufficit ad an. шу пије, Бога молн, амин !

teriam conficiendam. ÂMo, hieher, huc.

Анпица, m. dim. Анта. Амрёл, m. Ber Regenfirm, (@ftеrе. Бев Анто, m. (Ерц.) һур. р. Антоније.

u mrell, nach dem lat. umbrella), um Антонија , т. bella (major)..

Anton,

Antonius.

Антоније, m.
Ан*, m. per - рап, deverticulum, Антонијца, т. dim. 2. Антоније.

Анушка, f. 2nna, Anna,

Анчица, f. dim. 2. Анка. Анапиема (анатематe), . Вав 2nathет, Аннар *, m. Bеr panofфаr, culter ma

Anathema: ahame матпе било; анапемапе ђавола и

jor. и- Анција *, . беr раn wirth, dominus

deversorii. ÅhameMHÂK, m. des Anatheins werth,

diggus anathemate. Аналіемнице је- Анцијин, на , но, бев фаnwirtb8, doAaH? (ichelten gewöhnlich die Mönche,

mini deversorii. statt amamemnuye, weil sie sich ein Áminckî, ka, ko ,! :) Wirths: , domini grie , #f фев 2nfeben geben molen, Анийјски, кa, кo, dеvеrsогіі. 2) adv. фо #ein ч, Ж, 4, 6, 5, riplih it ; wie ein Wirth, more cauponis.

amen.

•.

Ана ,

Ana, I. } Anna, Anna.

га

Іьегова

МІсна.

[ocr errors]

Апс *

човеќ.

[ocr errors]

rus.

[ocr errors]

Ао! interj. fapperment! yah! Ао мој Аранђелов, ва, во, н. п., дан, Grk» брајко !

engelstag (den 8. Nov.), festum S. Arдоно (а оно), fo, Sant, igitur , at: changeli.

ако није пако, а оно је овако ; Аранђеловица, ғ. аранђелов пост ако не ћеш ти доћи мени, а оно die Faste 8 Tage vor Erzengelo - Tag, Ту ја теби.

jejunium Archangeli. Апапёка , f. die Ipotbete, apotheca, Аранђеловшпак, т. човек, који слави pharmacopolium.

аранђелов дан, беr Den Crsengel Anamekap, m, der Apotheker, pharmaco Michael zum Hauspatron hat, clienš pola,

Archangeli. Алпапекарев, ва, во, бев 21potbeterв, Аранђео, фела, т. vіdе аранђел. Апаmекаров , ва, вo, pharmacopolae. Apâme, m. das PlünderndepopulaАпапекарски, ha, кo, t) Apotheters, tio.

pharmaceuticus. 2) adv. apothekerisch, Apan*, m. vide apariky. more pharmacopolae.

Арапија , f. (coll. pie Robren, Mauri: mi der Arrest, custodia : y ancy Сад навали љупа арапијо :

„Нема оног страшнога јунака Апсана*, f, Ser 21rrеft, дав 21rreitbав, „На шарену коњу великоме — custodia.

Арапин, m. Der 2Xobr, Aethiops , MauАпсеник, m. per drrejtant, captivus, qui in custodia est.

Арапинов, ва , вo, ves Ropren, As: Апсипи, им, т. impf. arretiren, wet: thiopis. haften, in custodiam mitto.

Арапка, f. 2) бie sRobrin, Maura. 2) Áoma, 'f. Attich, sambucus ebulus eine Art harter, schwarzlicher Birnen Linn.

piri genus. Аппійк , m. et atti) ftеаиф ѕаmbi- Арапов, ва , вo, vide Арапинов, cetum ebuletum..

Арапскій, кa, кo, i) mobrifф, mauriAnmika, f. ein Attichstengel, ebulum. cus, 2) adv. wie ein Mohr, moro Аптов, ва., во, н. п. лист, 24tti i, mauri. ebuli

Арапчад, f. (coll.) Royrentiner, 50Anmobuna, f. der Attichstrauch, sambuci boles malura. ebuli.

Аранче, чета ein Mohrenkind, Апуспол, m. 24potel, apostolus.

puer maurus. Апусполски, кa, кo, 1) apojtolifф, Apap, m, врећа од костријети, eit apostolicus. 2) adv. apostolisch, apostolice. Опишао апусполски , ші. ј.

Sack von Ziegenwolle, saccus e lana

caprina. пjепице , per pedes apostolorum. “Арарина, Ғ. augm, . арар.: Апшење, п. зав. Дrretiren, custodia.

„Погледајде арарино моја Ар*, m. der Pferdestad, stabulum equo Што пи чини болесница твоја

rum. cf. коњушница. Арад, m.. Btact im Sanat. Арадскіг, Арали, ам, y, impr: plumbеrn, expilo, кa, кo, bон Арад.

Apamoc, doiто;) perfluФt, bols' see Арађанин, ш, човек из Арада.

Deufel! 'in malam rem! Apamo Арам *,

било; Арамос и кирије, сиђи ми m. , проклество, (рав . Ве: geutheil, 9. алал), Slub ! male yortat :

с кола. Арапoс ши поскура, не арам пии. била со и меб, шпіо

прди ми по цркви,

А рапосіљање, р. das zum s Teufel: изјео код мене ! Арамбаша *, м. поглавица ајдучки,

wünschen, detestatio. der Räuberhauptmann, dụx latronum.

Арапосиљалінсе, амсе, у. r. impf. коАрамбашин, на, но, без яäuper

га или чега , etwa8 3um x eufel mias hauptmanns, ducis latronum.

fchen, detestor aliquid, exsecror. Арамбашовање, т. дав арамбаша Арач*, m. Die Ropfjteuer, tributum, Tenn, imperium latronum.

exactio capitum. cf. главнитуа. Арамбашовами, шујем,

impf. Арач*, арча, m. pie duslage, expensa, арамбаша јери, іniperito latronibus. cf. прощак. Арамија, m. per äuber, Pieb, fur, Арачлија*, m. Der Sopfjteuer • Cinnehmer, latro (mit niederträchtigen Nebenbe

exactor tributi. griff, mübrens реr ајдук iуn nimt bat). Арачлијин, на, на, бев арачлија, Аранђел (говорисе и аранђео), ш. exactoris tributi.

Оer ($rgengel, . archiаngеlus: свепти Арачлијнски, кa, кo, Ser &opfftenet • шестокрили аранђеле! закрили ме Арачлијскийї, кa, кo, j@innesmet, exa. крилом двојим (пад се моле Богу). ctorum tributi.

Д.

[ocr errors]

пос га

си

[ocr errors]

vide акри

[ocr errors]

Арашлама, f. (ст.) vidе арплама : Apraqtik, m. eine Art Zwiebeln zum „Арашламе у меду куване :

Verseßen, ceparum gcnus. Арбанасий, (ст.) albanefifф, alba- Арса,

alba- Арса, т. (Рес. и Срем.) vide Арсо. nice :

Apceh, m. Ursenius, Arsenius. Латински му говори,

Арсенија, т. „„„Арбанаски заноси

Ursenius, Arsenius.

Арсеније, m.
Арбија*, cf. шипка (дрвена или гвозде. Арсица, m. dim. . Арса.

на), што се набија њом мала Арсо, m. (Ерц.) hyp. b. "Арсеније.
пушка кад се пуни, беr gabejtot, Артија, f. бав фарier, charta.

bacillus adigendae glandi plumbeae. Арпијепина, f. Аргапија, f. (coll.) Die Zaglübuer, Арпијешина, f.

augm. 9. арлија. mercenarii.

Аршица, f. dim. 6. аршија. Аргапин , m. (іруіття) Sex Xaglbuee, Артовање, п. бав Веtаthеn, Sofmeis mercenarius, ct. надничар.

stern, consiliatio. аргаповање, п. рав 2rbeiten un Xa. Арповапии, арнујем, v. impf. кога

gelohn, das Tagelöhnern, operae diurnae *berathen, hofmeistern, consilior, locatio.

Архиђакон, m. vіdе акриђакон. Аргановапи, пујем, т. іmрt. taglis. Архимандриті, vide акримандрипи.

пеrin, mercede conduci, laborare. Архимандритов, ва, во , Ардів, m. Вав Хаб, doliam. cf. буре. мандритов. Ардовић, In. dim. 2. ардор.

Архимандрипскія , ка, кo, vide акрцАренда, f. (по Сријему, по Бачк. и

мандритски. по Бан.) деr рафt, redeutio, содАрчење, . бав Веrѕеbren, Berbrau. ductio : узео под аренду:

chen, consumtio, absumtio. Арендатор, m. Der päter, rеdemtor. Арчипти, им, ү. impf. perfeauфеп, Арендаторов, вa, ko, Be8 ФäФter8, absumo. redemtoris.

Арчиписе, имce, y, r. impf. ft in una Åpka*. f der Rücken, dorsum (im tоftеn fesen, expensas facio. Kleide), vide aega.

Apuraama*, f. Art Frühkirsche, cerasi genus, Арлакача, f. ein lärment Tuftige Sea Аршин, m. Die Sle, ulna. enzimmer, femina tumultuosa.

Асан-пашина паланка, f, мала Арлање, т. да8 görmen (Der Sincer),

рошица на десном бријегу ријеке tumultuatio.

Јасенице (у Србији). Арлапи, ам, v. impf. lärmen, tumultuor, Acнa , f. (по Сријему и по Бачк.) бес Арна ушиң*, m. per 21eцaut, 2140anefe,. Nußen, Bewinn, utilitas. cf. Bajaa, Albarus.

Аснити, им, ү. impf. пивен, рrоѕиш. Арнаутинов, ва, во, фев 24rnauten, Acнoвип, та, то, nisli, utilis. Albani.

Acna, f. der Hautausschlag, pustulae. Фрнаулиши, им, y, impf, gum 21rnait. Аспида, f. Die Biper, otter, aspis : ten machen, facio esse Albanum.

зла као аспида (реку злој жени). Арнаупиписе, имce, v, r. inpf. ein Acшал, m. (по Сријему, но Бачк. и Arnaut werden, fio Albanus.

по Бан.) деr gif, mensa, ef.

сто. Арнаутка, f. 2) бie 24rnautinn, Alba- Аспалчић, ю. dim. p. асттал.

11a. 2) eine Urnautinn, (Urt langer Acmåp *, das Unterfutter (оод Flinte), telum albanum.

Baumwolle), munimen vestis. Арнаутлук*, m. Арнаутска земља, Асура*, f. vіdе рогожина. Albanien, Albania.

Acypruja*, m. der Mattenflechter, qui Арнаутовац, вца, т. Арнаутски tegetes plectit e scirpo

пищпољ, бie albanefifфе Bitole, Acурцијин, на, но, бев Rattenmафеев, telum miaus Albanum.

tegetum confectoris. Арнаутский , қa, кo, 2) 416anefer,

Am

das arabische Roß, equus albanus. 3) ady. albanestid,

arabs. С муқа ама усред блата. albani.

Апанацко, m. 2thапав, Athanasius, Арнаућење, п. Зав аtbanijireit, mutа- Атање, в. дав афten, attentio. tio in Albanum.

Arap, m. das Gebiet, ager, fines. Арнаучад, f. (coll.) junge Arnauten. Апати, ам, v. impf. (афten ?) мариАрнауче, чепia, p. cin 416anefer kino, и , или приањати зашто, аф. puer albanus.

ten, attendere : да ти апаш за тим, Арњеви, m. pl. Тав Заф eines (font по би пи научио,

offeen) Bauernwagen, bon Ctäbet Ашагираши, ам, у. pf. (у Сријему, und einer Rohrmatte darüber,

у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) ani tum currus rustici.

greifen, aggredior, cf, удариши.

ва •

m.

[ocr errors]

m.

2

more

tee

« PreviousContinue »