Овога су спрезања глаголи тако различни, да би и човек могао узе ши све за неправилне према првом спрезању; али према глаголима Грчким и Латинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље. Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике, онда ће се моћи и они још боље раздијелити и у редове Поставил; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегле

Дамо:

1) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопредјеленом на еми (као код првог спрезања ам-ами, и код трећег и м-и ми); али такови глагола има у нас врло мало; па и оно што и је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао обако правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије страдапелно не каже ж њем, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. мељем, мљеми, мљевен; жањем, жещи, жњевен; узмем, узеши, узем; запнем, запеми, запем; пењем, пеми (и пењаши), пеш (и пењам); попнем (и попењем), попеми (и попењаши), попем; кунем, клещи, клем; донесем, донијеми (до неми; може бити да би ко рекао и до несми), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесаб), донијела, донешен и донијем; смијем (смем), смјеши, смје и смједо, смјео (смијо), смјела; тако умијем и сложени од свога: разумијем и т д.

,

2) Ђекоји на рем имају у наклоненију неопредјеленом по Ерцеговачком нарјечију ријеми (а по Ресавском и по Сремачком реми), н. п. запрем, запръо, запрла, запрм; мако мрем, прострем, поду. врем, раздрем и т. д. мрем има и р, мръо, мрвен (а може бити да би ко рекао и п р м),

,

3) е м - с м и; ови иду двојако: а) као пресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зебем, зебаó, зебла; гризем, цонем, пасем и т, д. 6) као племем, који се свршују на дем и тем, н. п. предем, прео, прела; мемем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу и с м и), ишао, ищла; мако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и т. д.

4) Који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопредјеленом имају двојако (и понајвише су савршителни нем, вења; понем, гинем, прунем, глунем, чезнем, щрнем и т. д.): а) на нуми, н. п. мемнем, мемнуши, мешну, мепінуо, мену; ако зовнуши, виннуми, укнути, ишнупи, мазнуші н, , љуљнуша, дунуми, Аннуи и т. д. паднем, пад нуми и пасми (према паст и морало би бити подем, али се код нас већ не говори); погинем, погинути, погину и погибо (као да би било погиб ем погинем п); окренем, окренуши, окрену и окреме (као да би било окремем, окресми); тако и други ђекоји говоре се двојако, ш. ј. овако, и по пређашњему на сми, н. п. сремнем сремнум и, и

дателна.

дигнут (дижен), печен, оран(opâm), снован(-âm), казиван(-ām), лит(ливен)

елно на ње.

печење, орање, сновање, казивање, лијење,

" н. п. дигнем, дигнуми и

сремем сресми; ођенем ођенуми, и ођедем ођесми и т. д. 6) на нуми (гнуши или кнуши) и ћи дићи, дигну п диго (диже), дигнуо и дигао, дигнут и дижен; макнем, макнуми и маћи , макну и мако (маче), макнуо и макао, макнуши (ријек) мачен; мако, никнуми и нићи; упрегнуми и упрећи и м. д. Неколика глагола (на с нем) имају наклоненије неопредјелено по пређашњему само на нуми, а вријеме скоро про шавше и давно прошавше двојако као и ови, н. п. миснем, миснути, мисну и шиско (мишme), миснуо и мискао (мисла, ло); mako свиснем, прснем.

5) ем (чем и жем) ћи, н. п. печем, пећи, пецијаше (може Сими да би ко рекао и печаше, мечаше, као и смрижаше, жежаш е ; али се мени чини да је овако најобичније, м. jо пецијаше, мецијаше, муцијаше им. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стрижем, смрићи, смри жаше (не вјерујем да би ко рекао смр изијаше, жезијаше), смриго, (смригла), смрижи, стрижен и m. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнути не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопредјеленом) и вршем, вријећи (врћи), врша, връщ, връао (врʌа), вршен.

6) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању (на а ми); и оби су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопредјелено, опет се не може погријешити, н. п. глођем, гло ђи, глођући; глодами, глода, глода, глодао, глодавши, глодан (глодам), глодање; мако лажем, лагами; мажем, мазами; дајем, даваши; зобљем, зобами; капљем, капами; клепљем, клепами; кољем, клаши; шаљем (шљем), слами; ишмем, исками; мећем, мемами; вичем, викаши; мичем, мицами; пишем, писами и м. д.

ки:

7) Који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово) иду у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двојаа) који у наклоненију неопредјеленом имају овами, н. п. робујем, робовами; ђевујем, ђевовами; тргујем, трговами; гладујем, гладоващи; кнезујем, кнезовами; момкујем, момковами; милујем, миловащи : учимељујем, учимељовами; зимујем, · имовами; снујем, сновами; купујем, куповами; мудру јем, мудровами; псујем, псовали; путујем, пумовами; пашујем, пашовами и пі. д. 6) вами (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пут учащателни (учестни, учесни?), verba frequentativa*), н.п. замаујем, замаивами; досађујем, досађива

*) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола несавршишелније (verba imperfectiva) и учаща мелније (verba frequens

*****

1

ми; казујем, казивами, послужујем, послуживами; подвн кујем, подвикивами; замамљујем, замамљивами; дањујем, дањивати; намирујем, намиривами; записујем, записива ми; упућујем, упућивами; одбацујем, одбацивами; поручујем, поручивами; довршујем, довршиващи и т. д. в) имају неколика на уваши и на уши, н. п. пљујем, пљуваши; бљујем, бљуваши; кљујем, кљувами; чујем, чуми; обујем, обуши.

8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на јем, а у наклоненију неопредјеленом на и ми (по трећем спрезању); макови сви у наклоненију повелителном одбаце и, а причастије страдателно млоги имају двојако, н. п. лијем, лиј (мјесто лиј и *), лиши, лио, ливши, ливен и лиш, лијење; бијем, биј, бити", бијен (говори се кашпо и бјен), бијење, пијем, пиј, пищи, пијен (и пим); кријем, криј, крими, кривен (и криш); мијем, миј, мими, мивен; шијем, ши], шими, шивен; ријем, риј, рими, ривен (рим).

ТРЕЋЕ С ПРЕЗАЊЕ,
(conjugatio III. verborum in . им)

По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свра шују на им, н. п.

tiva); зашто је сваки учащателни глагол и несавршителни, а сваки несавршителни може бити и учащателни.

*2 А голово би се могло и ј изоставити па писати само и H. II. пи, ли, би, кри и т. д.

*) Nil sonat (nisi forte vocalem muțam), sed r literae, quae Serbis, sicut Bohemis, vel sola absque ulla vocali, syllabam facit, apponitur, ne eadem r litera ad praecedentem aut sequentem syllabam trahatur, e, g. ympьo, sapkamи, lege u-mr-o, za-r-kati.

Sonos et x vix invenias in vocibus genuine Serbicis; sed utramque bteran ob voces peregre adscitas ex alphabeto Cyrilliapo retinuimus,

ШТАМПАРСКЕ ПОГРЈЕШКЕ.

У свакој књизи има штампарски погрјешака; али ја се надам да и * овом рјечнику не ће бити тако млого, као у другим нашим садашњим књигама. Ево овђе ћу назначими ђекоје мало веће, које сам ја нашао :

нашмампано. ђе. Бентрами у реду Боижћу код Божји дан

Весе

Бекма
Бидидо

Boke

варење у реду

придигу-
мисе

код повлачити impf.

--

- полажајник напијесе

прашак

m.

премишљатисе амсе преобуватисе impf. приди исе придигнуз

мисе

прилоњати у реду прислонети

код ружичица ружица

pf.

.ружа

ка

код изрезак

сраслица зашмо

Козирица

у реду

новццима

пламен

Теони

у реду код труд

бадавација

муктаџија бадаваџија

повуни

мута

pf.

намамљивати impf.

намјеравиње — намеравање намјера

у реду
код чашање

четрнае.
смеро

- читлуксаи- години
бија

шкембе бураг
—гласоударе- сокола
нија (стр. ХХXVII)
у склоненију моје

Овђе сад није вриједно писати оне ријечи ђе је отпао знак гласоударенија (зашто има такови ријечи млого, а не чини Белике штете); него ћу само оне да назначим, ђе знак гласоударенија стоји криво (други, а не онај који би требало, или на другом мјесту); па и то само ћу назначиши онако, као што треба да буде, а како је наштампано, може сваки виђети у књизи: банамисе, бежан (мјесто бежан), Бамилија, вече, кова лук (мјесто кованлук), коно, лищати, мажење, масан, милиши, млечница, мразишисе, надскакивање, оглавина, одадними, одапиращисе, Оливера и Оливера, онако, Осмо, отрéскатисе, помешати, потпомоћи, разгријами, Топчидер, трнули (н. п. ватру), мурчами, угарнице, угарчић, дзилети, чарапчина, шемана, штокоји (и шмоноји); мјесто пушка

књиге

змијо

пушка у II. склоненију
(у род. јед.)
(у звам. јед.)

жутоме

жутој у I. склон. у д. јед.

свију у род. млож,

- C.

ужи на страни XLVI.

Узбаица

чађење

чемрное

споро

Сријему повуци Узбрдица чаћење четрнае сморо

годуни

бур а
Соколе