nennt man das Muster einer Ehefrau, plus quam Penelope. Адем*; m. vide обичај. Адиђар*, m. Gold-und Gilbergeräthe, aud Gdmud, aurum et argentum саlatum, gemmae pretiosae.

Адица, f. dim. v. ада.

Аднађ, ш. (у Сријему и у Бачк.) бес
Gendarme, lictor (?).

Адум, m, 1 ohne Geschlechtstheile,
Адумац, мца,m.f expers pudendorum.
Ја кажем адум сам, а он дријеши
гаће да ј*6*.

Ae! interj. um bas Minovich ausgutreis
ben, vox agentis armenta.
Аждаа, m. Der Drade, Der gin𐐨murm,
draco (serpens fictus).

Аздија*, f. (см.) 2irt eines langen betFleides, togae genus:

„На њему је коласта аздија – „„У скут свилен коласте аздије Азна *, f. Die Caffe, aerarium, pecunia: „Дај ти мене азну и џебану Азнадар, m. Der 3abimeifter, quaestor. Азнадарев, ва, Bo, Des 3abimeifters, Азнадаров, ва, во, quaestoris. Азнадарче, чемa, u. ein junger 3abla meifter, quaestor juvenis : ,,И бабино младо азнадарче Азур*, vide голов, спреман, оправан. Азур кола без точкова. Азураʌ *! auf 1 agite! спремајмесе: „Азурада киша и сватови Аир *', m. 1) vide задужбина, 2) аир! nein, non; daher aus 1 und 2 das Wortspiel:

Ajван*, m. Das Khier, animal. cf. живинче, звјерка.

Ајгир*, m. Der Sengft, admissarius. cf. ждријебац.

Аргировим, та, то, м. j. коњ, Jengit; unverfdnitten, integer, non castratus. Ajrupуma, f. unbändigen Geschlechtstriebes, mulier furens libidine.

Ајде, ајдемо, ајдеме, дебеn wie! (fr. allons), eamus.

Ajдyk, m. 1) der Straßenräuber, latro (in diesem Lande weniger abscheulich, und näher dem Heldenthumе); ошишао у ајдуке, еr ift ein Käuber geworden, inter latrones abiit. 2) der Gerichtsheiduk in Ungern, Sirmien, haiduco, hajducus, lictor.

Ајдуков, ва, во, деб ајдук, bajduci. Ајдуковање, п. Das Näuberfeyn, latro

cinium.

Ајдуковати, кујем, v. impf. іф Біn еin ајдук, latrocinor.

Ајдучија, f. (coll.) bie Seibulen, haj

duci.

Ајдучина, f. 1) даб кäuberlanomerl. 2) augm. v. ајдук.

Ајдучица, f. Die Räubetin, praedatrix. 1 Ајдучки, ка, ко, 1) räuberifd, latro

num. 2) adv. räuberisch, more latronum, Ајђиди*! berrlid), wunder[dön, praeclarus. cf. ђиди. Ajja, vide aja.

Ajka, f. die Treibjagd, venatio, qua excitatae a servis ferae, in biviis triviis que a venatoribus excipiuntur. Ајкање, п. дав Zreibjagen, venatio. Ајкаши, ам, v. impf. jagen, venor. Ајош, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)

der Schiffsknecht, helciarius. cf. лahap. Аjoшкй, ка, ко, 1) Schiffsknechts-, helciariorum. 2) adv. wie ein Schiffsknecht, more helciarii.

Ajc! vide anc.

Ајскање, n. vide аискање. Ајскапи, ам, vide аисками. A снути, нем, vide аиснути. AK, m. 1) Der Lohn, die Besoldung, sti pendium, merces, salarium, cf. плата. 2) ak my je, das hat er verdient! es ist ihm recht geschehen, habet, habeat sibi. Акамоли (а камо ли), wie ecft, nedum: не дам ни меби, а камо ли њему; ,,Сиротињо и селу си тешка, „А камо ли кући у којој си. Аки би (у Сријему, у Бачк. и у Бан. по вароцима), као, al8 wenn, ac si. Акмана *, f. мица, као кобац, коју Турци, особито бегови, уваме младу и припитоме, па је носе на руци, као сокола, и у јесен лобе с њоме препелице. Ако, menn, si.

Акримандрит, m. 𐐨ее инфimgnorit, Archimandrita,

Акримандритов, ва, во, деб исфi mandriten, Archimandritae. Акримандритски, ка, ко, 1) ardi= mandritisch, archimandritarum. ́2) adv. archimandritisch, more archimandritae. Акшам, m. Das vierte Gebeth ber Fürs Fen, nad), Gonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. Ал', m. биједа, напаст: ал те не нашао. AɅ*, adj. vide ружичаст. Ала, f. vide изод.

Ала, f. vide аждаа: ало несима! Ала би лепо било, ab! wie ichön wave es, bone! deus quam esset praeclarum. Aлâj*, m. ein Trupp Soldaten in Pa rade, acies instructa, pompa militaris: ,Туд' ће поћи војска на алајеНаредисе алај за алајем

Алау - барак*, m. (cm.) Dte Seerfalne, signum, vexillum :

,,У десној му руци копље бојно, „А у лʼјевој алај . барјак златан Алајбег*, m. Der uveljurft, dux nobilium. Алајбегов, ва, во, дев Мајbegg. Ала беговица, f. bie Frau bee Ullajbegs. Ала^*, m. vide благослов : дао ми је

с алалом; што човек с правдом смече, мо му је алал; да му је

алал.

.

Алале*, f. pl. vide наруквице. Алаʌем*, alem unimeine nad, nisi me omnia fallunt. Алалем по е бими сврака. Алалими, им, vide опростити, благословити. Кад који што купи од кога, а он каже:,,Алали брате. А онај му одровори: „Да ми

алал."

16

је

Алаљивање, n. 𐐨a. Gegnen, benedictio. Алаљивати, љујем, v. impf. fegnen,

nedico.

be

Алас, m. (@dis, Der Gifder) vide рибар.
Аласов, ва, во, vide рибаров.
Аласки, ка, ко, vide рибарски.
Aлám*, m. das Werkzeug, instrumenta.
Без алаша нема заната.
Алат*, м. црвен коњ, дег Гиф6 (Xfers),
equus rufus.

Алампаси, ма, що, н. п. коњ, fиф
roth, rufus,

Aλambиka, f. ein einzelnes Werkzeug, instrumentum.

Алапов, ва, во, без judies, rufi equi.
Алатуша, f. алашаста кобила, eine
Fuchsstute, equa rufa,
Алатушин, на, но, ber jud flute
equae rufae.

Алаужа, f. vide, лапавица.
Алва*. f. 1) eine Diehlipeife (von Geis
zenmehl, Schmalz und Honig), cibi
genus. 2) од ораа. 3) сf. прстен.
Алваʌук*, m, ba8 Erintgelò (auf aʌва),
was man Neugekleideten abfordert, co-
rollarium, muúusculum: дај алвалук
(fagt man wie in Oesterreich: den Schnei
Der auszwicken).

Алватпан (говориме и авлаган), на, Hо, weit, bequem (von Kleidern), am. plus.

Албаџија* (алвација), m. И{maljändler, qui vendit алва.

Алдумашче, четпа, n. vid. алвалук,
Алекса, m. Mler, Alexits.
Алексије, m. Wiley, Alexius.
Алексинац, нца,

мала варошица, између Ниша и Параћина. Алексиначки, ка, ко, von Алексинац. Алем драги камен, (см.):

,, Међ' камзама алем драги каменАлемнија, m. (Dee beilige) bigpiub, ·I (der Алемпиjе, m. Alypius.

Али, 1) aber, verum. 2) vide или.
Алин драги камен, m. vide алем дра

ги камен.

Алка*, f. гвозден колум (у Србији по
селима говоре бијочуг), ein eiferner
Xing, g. B. Ehürring, Feffel, annulus :
Ко то куца алком на врашима?-
Алкуран*, m. Der Roran, Alcoranus :
„На Нишапу своме алкурану-
Алов, м. велика пређа што се рибе
Bamajy, das Fischernes, rete.
Аљетак, шка, m. ein Kleibungsftüf,

vestis.

Алешина, f. augm. 1. аљина.
Аљина, f. 𐐨а3 leit, vestis.
Аљине, f. рi. Dag Gemani, vestimenta,
(auch das Bettgewand), stragula.
Аљиница, f. dim. v. аљина.
Аљкав, ва, во, фlaff, laxus.
Алма, f. eine urt 3miebeln, cepae genus.
Âm, m. das Geschirr des Wagenpferdes,
lora equi trahentis.]
Ama, aber, allein, sed.
AMâз*, m. (cm.) Art Gebets der Türken,
precis genus:

,,А у шанцу амаз проучишеАмајлија*, f. 1) запис, или чини какве, што се носе уза се, н. п. амајлија од пушке, од главобоље, од гроз. нице и т. д. дес Zališman, signum magicum. 2) она кесица, или ку

*

,

Aмâн*! Pardon! Gnade! noli me occidere, serva me. Аманет*, m. anvertrautes $fand, depositum : аманет ши Божји моја ђе ца, оспавно код њега новце на аманем; изјео шуђ зманеш. Амбар m. 1) ba& Magazin, horreum, 2) прва капа, што се дигне кад се игра прстена. cf. прстен. Амбарање, п. да$ ulufheben бес erften Muge im Kingipiel (indem man aмбар дази ruft), levatio primi galeri in lusu annuli, cf. прстен. Амбарами, ам, v. impf. амбар гаден, dico амбар. Амбарнуми", нем, v. pf. 1) дики прву капу, кад се игра прстена, cf. прсмен. 2) запросити ђевојку ђегођ, или друго шпо заискали, н. п. ја сам амбарнуо на једном мјесту. Амбарски, ка, ко, н. п. око, врата, des Magazins, horrei. Амбуља, f. дугачка врећа, ein langer Sack, saccus longior. Амин! 2lmen! amen! Амин да Бог да. Аминање, n. bas ulmenfagen, adpre

catio.

cus.

Англијски, ка, ко, 1) englifd), anglicus,
britannicus. 2) adv. englisch, anglice.
Андра, м. (Рес. и Срем.) vide Андро.
Андрак, m. Не знам који му је ан-
драк (у Сријему и Бачк).
Андриja, m. (cf. adpeios?) Andreas, An-
dreas.

Андријаш, m. noreas, Andreas.
Андријца, f. dim. v. Андрија.
Андро, м. (Ерц.) hур. . Андрија.
Анђа, f. hyp. 5. Анђелија.
Анђел, m. (говориме и анђео) бег Сn.
gel, angelus.

Анђелак, лка, m. hyp. v. анђел.
Анђелија, f. angelia, Angelia.
Анђелијца, f. dim. 9. Анђелија.
Анђелски, ка, ко, engliid, angelicus.
2) adv. englisch, angelice.
Анђео, ђела, m. vide анђел.
Анкица, f. dim. 9. Анђа.
Анђуша, f, augm. v. Анђелија.
Анета, f. Unnette, Annula.
Анета, n. pl (am Stugen) Die Giraus

bengänge.
Аница, f. dim. . Ана.
Аничица, f. dim. 9. Аница.
Анка, f. Mennen, Annula.
Ански, ка, ко, н. п. врата, дев Sang,

deversorii.

Анта, f. (у Сријему) бес Marlbaufen,
cumulus (terrae) terminalis.
Анта, m. (Рес. и Срем.) viđe Анто.
Антерија* (антерија), f. cin unterFleiò
mit Mermeln, tunicae genus.
Антерилук *, m. tü eug auf eine
Unterie, panni quantum sufficit ad an-
teriam conficiendam.
Антица, m. dim. Анта.
Анто, m. (Ерц.) hyp. v. Антоније.
Антонија, m. Unton, Antonius.
Антоније, м.

Антонијца, m. dim. . Антоније.
Анушка, f. Мина, Anna.
Анчица, f. dim. v. Анка.

Ao ! interj. fapperment! vah! Aо мој брајко !

,

Доно (а оно), fo, Dann, -, igitur, at: ако није тако, а оно је овако; ако не ћеш ми доћи мени а оно ћу ја шеби. Апатека, f. bie upothete, apotheca, pharmacopolium.

Anamèкap, m. der Apotheker, pharmacopola.

Апатекарев, ва, во, Des upotheters, Апатекаров, ва, во, pharmacopolae. Апатекарски, ка, ко, 1) apotheter :, pharmaceuticus. 2) adv. apotheteriid, more pharmacopolae.

Апс * m. der Arrest, custodia: y ancy

врећа од костријети, etn Sack von Ziegenwolle, saccus e lana caprina.

Арарина, f. augm. v. apap: „Погледајде арарино моја

Што ти чини болесница твоја Арати, ам, v impf. plünbern, expilo, Apamoc, (ápátos) verflucht, 50l 3 Dee Teufel! in malam rem! Apamoc ra било; Apamoc ми кирије, сиђи ми с кола. Арамос ми поскура, не прди ми по цркви.

А ратосиљање, п. das zum - Teufelwünschen, detestatio.

Аратосиља се, амсе, v. r. impf, кога или чега, etmas zum E eufel muns schen, detestor aliquid, exsecror. Арач*, m. bie Stopffteuer, tributum, exactio capitum. cf. главница. Apay*, apua, m. die Auslage, expensa, cf. прощак.

Арачлија*, m. Der Lopffteuer - Ginnehmers

exactor tributi.

Аргашовати, шујем, v. impf. taglib. nerh, mercede conduci, laborare. Ардов, м. дав Fan, dolium. cf. буре. Ардовић, m. dim. 9. ардог. Аренда, f. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) ес adt, redemtio, сод. ductio: узео под аренду. Арендатор, m. Der päder, redemtor. Арендаторов, ва, во, Des pädters, redemtoris.

Арка*. f- бес Müden, dorsum (im Kleide), vide лeha.

Ардакача, f. cin läement luftigee Fraus enzimmer, femina tumultuosa. Арʌање, п. до Lärmen (Der Kinder),

tumultuatio.

Арпаџик*, m. eine urt 3miebeln zum
Beriegen, ceparum genus.
Apca, m. (Pec. и Chem.) vide Apco.
Арсен, m. Mrfenius, Arsenius.
Арсенија, m. 2cfenius, Arsenius.
}
Арсеније, м.
Арсица, m. dim. v. Apca.
Арсо, m. (Ерц.) hyp. 5. Арсеније.
Apmnja. f. 𐐨аз Papier, charta.
Армијетина, f.
Армијешина, f. } augm. v. артија.
Армијца, 1. dim. v. армија.
Артовање, n. bas Betathen, Sofmeis
ftern, consiliatio.
Армовами, аршујем, v. impf. кога
berathen, bofmeiftern, consilior.
Архиђакон, m. vide акриђакон.
Архимандрит, vide акримандрит.
Архимандритов, ва, во,
vide акри.

рошица на десном бријегу ријеке Јасенице (у Србији).

Асна, f. (по Сријему и по Бачк.) дег

Nugen, Bewinn, utilitas. cf. Вајда, Асними, им, v. impf. nugen, prosum. Асновим, ма, мо, nüglid, utilis. Acna, f. der Hautausschlag, pustulae. Аспида, f. bie Biper, Dtter, aspis :

зла као аспида (реку злој жени). Астал, m. (по Сријему, по Бачк. и 110 Еан.) der Tisch, mensa, Асталчић', m. dim. v. аспал. Acmap *, m. das Unterfutter Baumwolle), munimen vestis. Acypa*, f. vide pогожина. Acyрunja*, m. der Mattenflechter, qui tegetes plectit e scirpo Асурџијин, на, но, дев Mattenmacert,

tegetum confectoris.

Am m. das arabische Roß,

,

equus

arabs. С шуђа ата усред блата. Атанацко, m. uthanas, Athanasius. Амање, n. bas udten, attentio. Amap, m. das Gebiet, ager, fines. Amamпи, ам, v. impf. (acten ?) мари ши, или приањати зашто,

ten, attendere: Да ми ашаш за тим, мо би ми научно. Amarираши, ам, v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) an greifen, aggredior, cf. удариши.