Dame, domina. 2) eine Battung Schwamm, der Heilkräfte zugeschries ben merden, font кнегиња, fungi genus. fee Госпава, f. Srauenname, nomen minae. Госпин, на, но, беr Trau, dominae. Госпино биље, n. Süßhol, glycirrhi za glabra Linn. Господ (Бог), m. ber Serr, Dominus: „Помого га Господ Бог ,, „Теко ти га Господ сачувао „Бритке сабље Анђелијћа ВукаГоспода, f. (coll.) bie Derrn, domini. Господар, т. der Herr (@igenthümer), dominus, Secrétns ja cam господар од тога; ти нијеси нада мном господар. ор У Србији до 1804 године само су Турке (и то бегове и спаије) звали господарима (као и сад по Босни и по Ерцеговини); а од онда су звали господаром Црнога Бо ђија, и остале поглаваре и бојводе, који су власт у рукама имали, као и сад шпо зову Милоша Обреновића, и остале киезове, који власт у рукома имају и заповиједају. У Сријему пак и у осталим Њемачким државама, зову и најмањега трговчића господаром. УСрбији су отприје знатније Србље, свињарске трговце, као газдама. звали Господарев, ва, во, vide господаров. Господарење, n, дав Befeblen, Serr= schen, dominatio. Господариши, им, v. impf. befe len, befehlen, herrschen, dominari. Господаров, ва, во, без gerrn, do mini. Господарски, ка, ко, 1) деп госпо Aapen gehörig, dominorum. 2) adv. wie ein господар, domini more, Господин, m. ber Serr, dominus. У Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а ў гоБору му кажу: „честити пашо!") владику, архимандрита, игумна (у пјесмама, а у говору: „ оче игумне!), прошу и учитеља (и жене Ђекога ђешића у кући: свекра, или ђевера) зову господином; а у Сријему и у осталим Њемачким државама господин значи оно, што у Србији господар. Господинов, ва, mini. во, des Herrn, do Господичић, m. ber junge Serr, domicellus (?), filius domini (herilis, filius.) Господовање, п. бав себеn mie cines Госпожда, f. (ст.) помози госпождо Госпоја, f. vide госпођа. (у Сријему у Бачк, и у Бан пасуљ), bie Safole, faseolus vulgaris Linn. Граб, m. bie іßифе, carpinus betulus Linn, Грабанцијаш, m. cf. врзино коло. Грабити, им, v. impf. 1) greifen, raf= foenum. Грабље, f. pl. (аиф грабуље) ber Rèchen, pecten foenarius. Све су грабље, неМа вила, ев Пno lauter Egoi ten, nonnisi sibi favent. Грабљење, п. 1) дав Хаffen, raptus. 2)ba Rechen, collectio ope pectinis foenarii. Госпојица, f. dim. v. госпоја. tes frequentes: „Седам кућа једну козу музе, • На суруци воденице 6 мљеле. Гостионица, f. Vaš Bathaus, deverso Босни : Градачки, ка, ко, son Градачац. Barten, hortus. 3) augm. yoп град. Градиште, n. heigt ein Stäðthen an Градски, ка, ко, н. п. врата, Грађа, f. (coll,) баз Зан. Material, materia. Грађанче, чета, n. ein junger Seffunge. bewohner, juvenis ex arce. Трађење, да Mahen, confectio. Грашчица, f. dim. 9. грашка. Трија, f. (у крајини Неготинској и у Грба, f. ber Söder, gibbus. Црној ријеци) vide говор. zen, crocito: Не виј вуче, не гракћи гавране : ?, Не плаши ми по гори јунака ,, Трана, f. ber Smeig, frons. Гранат, m. der Granat (Stein), lapis granatus. Транат, та, то, äftig, ramosus. Граничар, т. (у Сријему и у Банату) - „Грани сунце да огријем руке „Ни свануло ни сунце грануло Транчица, f. dim. 9. грана. Грање, п. (coll.) bie Stweige, frondes. Граов, ва, во, н. п. лист, чорба, Safolen, faseolinus (?). Граовиште, п. Xđer, auf dem Safǝlen ge= baut gewefen, ager,olim faseolo consitus, Граораст, та, то, шарен као да је граом посут (н. п. кокош, очи), buntscheckig, varius. Грабровина, f. даš Safolentroß, stramen faseoli. Трасуљ, m. in ber inefbote vom Bigeu. ner, ber auf bie Brage, об е граа одет пасуља effen wolle, antwortete: грасуља (. 1. бедев, гра ипд пасуљ). Трачаница, f. варош у Босни : „И касабу равну Грачаницу Трачаница црква, f. "Збор зборила господа ришћанска ,,Код бијеле цркве Грачанице Граша, 1. һур., гра: да ти да мајка граше (жене говоре ђеци). Грашак, шка, m. bie Érbfe, pisum. Грашара, f. (tomifh) bie Bohnenflinte d. i. der Hintere, telum fabis plenum i. e. podex crepitum edens. Грашина, f. augm.у. гра, Гобав, ва, во, böderig, gibbosus, Tpreч, m. eine Art Flußfisch, pisciculi genus, Гргур, т. Gregor, Gregorius. foedo. Годишисе, имсе, v. r. impf. einanber Гребање, п. baš Âralen, vulneratio Гребати, бем, vide грепсти. Гребатисе, бемсе, vide грепстисе, гребéн, m. 1) die Krämpel, carmen. 2) die Schultern des Pferdes humeri equini. 3) ber herborragende Zheil ei= nes steilen Felsen, promontorium, wie беі Пореч. Гребенаља, f. bi rämplerin, carmina. Гребештак мач, m. (ст.) „Сијевају мачи Гребештаци Греота, f. (Рес. и Срем.) vide гри Трешишисе, имсе, (Рес и Срем.) ті• де гријешишисе. Трешка, f. (Рес. и Срем.) vide гријешка. Трешљика, f. baš Gröfchel (ber Dreyer), numuli genus. Грешник, m, (Рес. и Срем.) vide грјешник. Грешница, f. (Рес. и Срем.) vide грјешница. Трива, f. bie Mäбне, juba. Гриваст, та, то, н. п. пас, weiß um den Hals, collo albus. Гривна. f. 1) гвоздена карика, што држи косу за косиште, der Gen= fenring. 3) наруквица (сребрна, златна или од пиринча), баз Ист band, armilla. Гривњаш, т. т.ј. голуб, біе größeve Art der Holztauben, palumbes. Гризење, п. даš Beißen, Sffen, morsus. factio. Гријати, јем, v. impf. (Ерц.) 1) men, calefacio. 2) сунце грије, (феint, lucet sol. Грлаш, ша, то, бес феербаїв, cla mosus.. Голашце (грлашце), n. vide гръце. Грлиши, им, v. impf. umarimen, amplexor. Грлитисе, имсe, v. r. impf. fih umat. men, invicem, se amplecti. Грайћ, f. н. п. у пушке, или у олбе, 1) der Hals der Flasche, collum la genae. 2) das Ende des Flintenlaufs ✯ extremum canalis ignivomi. Грлица, f. bie Zurteltaube, turtur. Грличић, т. дав Sunge, ber Zurteltauber pullus turturis. Грличица, f. dim. 9. грлица. turturum. Грло, п. 1) діє Burgel, guttur. 2) діс Stimme, vox, guttur: има лијепо грло. 3) дав Stud, caput: има десет грла говеда на рани. 4) діе хор re vom Strumpf, fistula, canalis ti-bialis. Грља, f. һур. . грлица. Грмиши, ми, (Срем.) vide грмљети. bas Donnern, tonitru, Грмљети, ми, v. impf. (Epy.) donnern, tono. Гомов, ва, во, ber Sime, ihen», quercinus. Гомовина, f. дав Сіфenkol, lignum quercinum. Грнало, п. даска насађена на дрво, као грабље, ше се жито грће на губну (у Бачкој), eine Wrt Кефеп, rastri genus. Грнац, нца, m. (доље преко МоГрне, нета, n. dim. раве) der Zopf, olla. vide лонац. Грнуши, нем, v. pf. zufammen{arren, corrado. Грнчара, f. (доња и горња) Два села у Јадру. Вище тије села на једном брду (које се зове Гњила - Сред сам га код Гњиле —) копа се лончарска земља, а лонци се сад граде у другом селу (у Коренити) више Грнчаре. У пој околини сад не зна нико што је грнац, него сби говоре лонац. Tpoб, m. das Grab, sepulcrum. Трожђе, д. (coll.) bie Zrauben, uyae. Опремио га у суво грожђе (hat ión Грочански, ка, ко, son Гроцка. zu Grund gerichtet). Грожење, п. дав грзан, зна, нO, (cm.) 1) traubenreich, Грош, m. ber Piafter (von 40 Mara), monetae Turcicae genus. uvifer : 1 идеи, horror. Грозда, f. һур. . Гроздана. Трозд, т. біе Traube, uva, Tpoшnk, m. der (deutsche) Groschen, grossus (monetae germanicae genus). Гртање, п. даš ufammen($arren, сот rasio. Гошати, грћем, v. impf. uammen scharren, corrado. Груб, ба, бо, grob, crassus. Грубан, т. Мапи пате, nomen viri. Гроздана, f. Grauenname, nomen fe- Грубац, пца, т. Mannšname, nomen Трозитисе, имсе, v. r. impf. aubern, horreb. Грозница, f. baš Sieber, febris. Грозничав, ва, во, fieberhaft, febriculosus. 2) Sieber verurfachenb, febrifer, 3. 3. вода. Троишање, п. дав Raffeln ausgefütte= „Њу ми пиша Громовник Илија. Граница, f. (von грло) діе Braune (ben Schweinen), angina. Гроничав, ва, во, Fehlfüchtig, angina laborans. viri. Грубач, т. Mannsname, nomen viri. Tp бema, m. Mannsname, nomen viri. Грубеша, т. Тапивате, nomen viri. Грубијан, т. (у Сријему, у Бачк. и у Bан.) der Grobian, homo moribus rusticis. Грубијанство, n. bie Srobheit, rusticitas. Грубиша, т. Тапивname, nomen viri. Грубоћа, f. bie Brobheit, crassitudo. Грување, п. 1) дав Ârahen, 3. 23. ber Kanone, sonus tormenti, 2) das Schlagen mit Krachen, verberatio. Грувати, ам, v. impf. 1) Pradhen wie die Kanone, tono. 2) schlagen mit Kras chen, percutio cum sonitu. Груда, f. ber lumpen, gleba: груда сира, снијега. Грудање, п. дав Berfen mit Shnees Груди, груди, f. pl. vide прси. Гружа, f. Begend in ber Шумадија. Груменчић, m. dim. у. грумен. Грумење, п. (coll.) Slumpen, glebae. Грумичак, чка, m. vide груменчић. Грунути, нем, v. impf. 1) ertrachen, concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum strepitu percutio. Грушање, п. дав Käfen ber Milm, coagulatio lactis. Грушатисе, шасе, v. r. impf, m. j. млијеко, getinnen, cogi. Грушевина, f. geronnene Milm, lac coagulatum. Грцање, п. дав Baten (3. 3. in bођет Schnee), incessus ut per altas nives. Грцаши, ам, v. impf. maten (in boђem Schnee), incedo ut per altas nives. Грч, m. ber Krampf, spasmus: уважно ми грч ногу. |